Датумом оснивања Бољшој театра сматра се 28. март 1776. године, када је покрајински тужилац, кнез Пјотр Урусов, добио царску дозволу царице Катарине II да почне са организовањем разних позоришних представа, концерата и забавa у Москви. Убрзо је историја једног од најпознатијих театара на свету почела да се исписује бројним представама, а у наставку су најзначајније продукције чувеног Бољшој театра.
Балет "Крцко Орашчић" у поставци Јурија Григоровича, први пут је изведен пред публиком 12. марта 1966. године и постао је апсолутни рекордер. До данас је ова представа изведена више од 800 пута. Одмах након премијере у априлу те године, Бољшој театар је гостовао у Сједињеним Државама, а позоришни критичари били су очарани новом продукцијом.
"Григорович, млади нови кореограф Бољшој театра, постигао је нешто запањујуће. Од 1892. године, када је овај балет први пут постављен на сцену и када су га водеће новине из Санкт Петербурга назвале 'неком врстом увреде' за његову 'првокласну балетску сцену', ова увреда је попримила многе облике. Њујорк могао да се поноси најбољом поставком која је до тада постојала, али то је било до премијере поставке Григоровича у Бољшој театру", писао је критичар Њујорк Тајмса.
На другом месту по броју извођења налази се опера Модеста Мусоргског "Борис Годунов" у поставци Леонида Баратовa, чија је обновљена премијера одржана 16. децембра 1948. године. Ово дело је изведено 530 пута у трупи Бољшог театра. Опера је постала класик, учврстивши традицију монументалних историјских представа на сцени театра.
Опера Жоржа Бизеа "Кармен", у поставци режисера Ростислава Захарова из 1953. године, изведена је на сцени 430 пута. У мају 1953. године, часопис "Совјетска музика" писао је о томе како је ово дело примљено у СССР-у.
"Постављена у Санкт Петербургу пет година након премијере у Паризу, постала је једно од најомиљенијих дела, освојивши признање широке публике. Популарност опере 'Кармен' је посебно порасла током совјетске ере; била је једна од првих западноевропских опера преведених на језике наше земље и изведених у музичким позориштима у Грузији, Украјини, Азербејџану, Узбекистану и другим братским републикама", наводи се у публикацији.
Опера Михаила Глинке "Иван Сусањин", коју је 1945. године поставио редитељ Леонид Баратов, такође је постала једна од најизвођенијих у историји Бољшој театра и изведена је 387 пута.
Балет "Спартак", који је на музику компоновао совјетски композитор Арам Хачатуријан, а режирао Јуриј Григорович, премијерно је изведен у Бољшој театру 9. априла 1968. године и до сада је привукао публику у главном позоришту земље 388 пута.
"Тешко је рећи шта је импресивније у овој врхунској продукцији: опсежне сцене масовног плеса, запањујуће по својој сликовитости и богатству кореографске фантазије, смели, вишеструки појединачни ликови или пластичне метафоре... Али је неоспорно да ретко виђамо балете где се дубок идеолошки и фигуративни садржај открива у тако иновативним и уметнички савршеним облицима", приметио је критичар Виктор Ванслов.
До тренутка када је продукција прославила своју 50. годишњицу, 21 играч је извео улогу Спартака, 15 Краса, 17 Фригије и 19 Егине. Сам балет, међутим, остао је непромењен: данас је потпуно исти као онај који је 1968. године поставио Јуриј Григорович.
Пет продукција са највећим сценским трајањем су опере "Борис Годунов", "Живот за цара", "Кармен" и балети "Лабудово језеро" и "Дон Кихот".
Пет представа које имају највећи број сценских верзија у позоришту су опере Кармен, Травијата и Јоланта и балети Ромео и Јулија, Жизела.
Представе са највећим бројем учесника биле су опера "Борис Годунов" (изведена 1948. године) - више од 250 људи; опера "Лоенгрин" (изведена 2022. године) - више од 250 људи; опера "Дон Карлос" (изведена 2013. године) - више од 200 људи; опера "Турандот" (изведена 2026. године) - више од 200 људи; балет "Фараонова кћи" (изведен 2012. године) - око 200 људи.