Нису само одрасли способни да обмањују - већ и деца која нису напунила ни пуних годину дана. То је потврдила нова студија заснована на интервјуима са 750 родитеља, у којој је откривено да је до десетог месеца живота четвртина њихове деце практиковала неки основни облик обмане.
То може бити претварање да не чују родитеље, скривање играчака, узимање забрањене хране када мисле да их нико не види или мале "тактике" којима покушавају да избегну казну или добију нешто што желе. До треће године, дечје лажи постају сложеније и креативније, често комбинујући неколико радњи и вербалних објашњења.
Рани облици обмане нису лажи - често је у питању покушај да дете покуша да избегне казну или добије додатне посластице. Родитељи деце старости до 47 месеци из различитих земаља указали су да су њихова деца понекад практиковала обману већ са осам месеци.
Када је дете започело "тактике обмане", почело би да их понавља свакодневно. У неким случајевима, половина деце која су се сматрала малим "варалицама" извршила је неку подмуклу радњу у последња 24 сата.
Од друге године, обмана обично укључује једноставне тактике или основне усмене одговоре. Деца могу претварати да не чују када им се каже да је време за сређивање собе, могу скривати ствари од других или порицати да су јела чоколаду, иако то нису смела да раде. Ове активности не захтевају сложен језик, већ искуство и процену ситуације.
Како дете расте, обмана постаје сложенија и захтева веће разумевање језика и начина на који други људи размишљају. До треће године, деца почињу да користе више врста обмане - измишљају приче, ускраћују информације и понекад преувеличавају или прилагођавају догађаје. На пример, могу рећи родитељима да их је брат ударио, али изоставити да су они први почели, преноси "Гардијан".
Истраживања показују да обмана није знак лошег понашања, већ природан део когнитивног и социјалног развоја детета. Родитељи и васпитачи могу користити ове увиде да боље разумеју малишане и предвиде који облици обмане су вероватни у којој фази развоја, што помаже да се обмана препозна на време и постане део учења и социјализације.
До сада је било мало истраживања о најранијим облицима обмане. Претходна су се углавном фокусирала на софистициране лажи које захтевају јаке језичке вештине и разумевање комуникације са другима. Новија истраживања, међутим, ослањају се и на понашање животиња, које показује да обмана може постојати и без вербалне комуникације. Шимпанзе, на пример, крију храну од доминантних чланова групе, а птице понекад праве лажне узбуне како би се домогле хране. Ово показује да способност обмане има дубоке корене у понашању и није искључиво људска вештина.