Раст температуре би могао да доведе до стотине хиљада смртних случајева, показује студија

Раст температура могао би да подстакне седентаран начин живота код милиона људи и резултира са 700.000 додатних смртних случајева на глобалном нивоу. Сваки додатни месец са просечном температуром изнад 29 степени стопу физичке неактивности глобално повећава за око 1,4 процентна поена, наводи се у студији објављеној у часопису The Lancet Global Health. Пораст температура могао би да доведе до 470.000 до 700.000 додатних смртних случајева годишње до 2050. године, јер топлије време може смањити физичку активност.

Тренутно само око 65 одсто људи широм света има довољно физичке активности, али неактивност већ доприноси са приближно 5 одсто свих смртних случајева на глобалном нивоу, према подацима Светске здравствене организације.

У компјутерским симулацијама коришћеним у студији, пораст температуре додатно је погоршао проблем. Земље са ниским и средњим приходима у тропским регионима, попут Кариба и подсахарске Африке, највероватније ће бити најтеже погођене, показало је истраживање.

На пример, у Сомалији би број смртних случајева могао да достигне чак 70 на 100.000 људи до 2050. године, јер ће екстремна врућина знатно отежати кретање напољу на удобан и безбедан начин.

Многа од најпогођенијих тропских подручја уједно су и најмање опремљена да се носе са здравственим последицама раста температура, наводи студија. Ове регије већ имају већи ниво физичке неактивности и често немају ресурсе, као што су климатизовани простори, који омогућавају људима да остану активни током екстремних врућина.

Топло време смањује жељу за физичком активношћу јер кретање постаје и психолошки и физички захтевније, што доводи до тога да се људи мање крећу, показало је истраживање.

Жене и старије особе могу јаче осетити ове ефекте јер њихова тела често теже расхлађују, изјавио је главни аутор за Еј-Би-Си Њуз.

"Ово нам показује да врућина није само питање удобности, већ да мења обрасце понашања у великом обиму. Пошто је физичка неактивност кључни фактор ризика за незаразне болести, то има значајне последице по здравље и економију".

Чак ни земље са високим приходима, попут Сједињених Америчких Држава, неће бити поштеђене раста температура. Студија предвиђа да би у САД до 2050. године могло доћи до око 2,5 смртних случајева на 100.000 људи повезаних са неактивношћу услед врућине, што је пораст у односу на тренутно релативно низак ниво.

"Већи капацитет за прилагођавање, као што су клима-уређаји, теретане са контролисаном температуром и инфраструктура за физичку активност у затвореном, ублажавају ефекат. Међутим, то може створити и лажан осећај сигурности, јер климатизација, иако штити од врућине, често подстиче седентаран начин живота", кажу стручњаци.

Истраживачи наглашавају да би доносиоци одлука требало да утичу на градове како би помогли људима да остану активни у условима врућине. Такође препоручују јасније поруке јавног здравља о томе како безбедно вежбати на високим температурама, као и проширење приступа климатизованим просторима у којима људи могу остати физички активни.

Међутим, те промене не решавају основни узрок проблема: раст глобалних температура.

"Наши резултати показују да је разлика између сценарија са ниским и високим емисијама огромна. Прелазимо са 470.000 на 700.000 додатних смртних случајева широм света, као и са 2.400 на 3.680 милијарди међународних долара губитака. То наглашава да је амбициозно смањење емисија од суштинског значаја како би се избегла транзиција ка седентарном начину живота изазвана врућином", истиче се.