"Ход је један од најпознатијих и најбоље увежбаних покрета тела код људи. Зато, када се наше емоционално стање промени, те промене се природно огледају у начину на који се крећемо", објашњавају истраживачи из Јапана.
Њихова студија се фокусирала на покрете у ходању, а закључили су да одређени ритам и интензитет замаха руку и ногу могу да открију много више о нашим емоцијама него што бисмо претпоставили.
Покрети са већим замахом руку и ногу обично указују на љутњу или агресивно расположење, док мањи, краћи замаси најчешће сигнализирају страх или тугу.
Да би истражили овај феномен, научници су направили експеримент у којем су глумци морали да се присете тренутака из живота који су изазвали снажне емоције - бес, радост, страх или тугу - и да током тога пређу кратку удаљеност ходајући. Учесници су носили уску одећу и рефлектујуће маркере, што је омогућило да снимци забележе само покрете тела, без израза лица и других визуелних знакова. На овај начин, истраживачи су могли да изолују замах руку и ногу као главни сигнал емоција.
Волонтери који су потом гледали видео снимке требало је да идентификују емоције на основу покрета глумаца, а резултати су показали да су посматрачи боље препознали емоције него што је било очекивано. "До извесне мере, људи заиста могу уочити емоције ходача чак и без додатних визуелних информација", истичу научници.
У другом експерименту, научници су узели снимке хода људи који изражавају неутралне емоције и манипулисали замахом руку и ногу - неке су појачали, а неке смањили. Поново се показало да већи замах делује агресивно и љутито, док мањи замах утиче да ходач делује уплашено или тужно. Ово је додатно показало да је координисан замах руку и ногу кључна карактеристика коју посматрачи несвесно примећују када процењују емоције.
"Могућност да проценимо емоције других на основу покрета тела омогућава брзо разумевање током друштвених интеракција, чак и без речи", наводе истраживачи. Ово значи да можемо уочити љутњу или тугу из даљине и прилагодити начин на који приступамо особи. Такво уочавање покрета може бити корисно не само у свакодневном животу већ и у ситуацијама где је важно брзо проценити људе, попут рада у безбедности или здравству.
Истраживачи истичу и друге потенцијалне примене овог знања. На пример, ако се емоције могу поуздано предвидети на основу хода, то би могло помоћи у идентификацији рањивих или потенцијално претећих особа на снимцима са надзорних камера. Такође, ово би могло довести до развоја носивих уређаја који прате ментално стање корисника, јер је покретима тела можда теже манипулисати или их прикрити него говор или израз лица.
Недавна истраживања показују и да системи вештачке интелигенције, могу да предвиде емоције као што су љутња, туга, радост и страх на основу хода (мада са ограниченом тачношћу), преноси "Гардијан". Једна од предности је што је тешко фалсификовати ход, што га чини поузданијим показатељем емоционалног стања.
"Виртуелни асистенти засновани на вештачкој интелигенцији могли би користити ову способност да тумаче емоције особе на основу хода и адекватно реагују, што отвара нове могућности у интеракцији са људима", додају истраживачи, наглашавајући да је ово само почетак примене ових увида у будућим истраживањима.