Од Толстоја до Тургењева: Оскаром награђене адаптације руских класика

На овогодишњој додели Оскара, адаптација кратке приче Ивана Тургењева "Певачи" у режији Сема А. Дејвиса освојила је награду за најбољи кратки играни филм. Писац је наведен као једини аутор сценарија пројекта. Ова адаптација Тургењева је такође приказана на фестивалима педесет пута и освојила је 35 награда.

Прича је написана 1850. године и уврштена је у збирку "Ловчеви записи". Радња се одвија у крчми, где наратор сведочи импровизованом такмичењу у певању. Успут, аутор се дотиче прича о споредним ликовима који представљају сеоско друштво и моћ уметности неочекивано уједињује различите људе. 

Што се тиче филма, радња је смешта у савремени амерички бар.

У интервјуу за "Дедлајн", режисер је признао да у почетку није размишљао о адаптацији приче за филм, али је на крају одлучио да је Тургењевљева прича универзално применљива на било који облик уметности, а ликови подсећају на стварне људе из његовог круга. Редитеља је такође инспирисала идеја да би могао да примени своје искуство у снимању документарних филмова на филмску адаптацију.

Процес кастинга трајао је годину и по дана. Дејвис је посебно претраживао друштвене мреже тражећи људе који раније нису глумили у филмовима.

"Овај филм, у којем учествују непрофесионалци из најнеобичнијих крајева ТикТока и Јутјуба, слави лепоту небрушених дијаманата и показује како, у контексту уметности, рањивост постаје снага", наводи се у опису пројекта. Филм је добро прихваћен и од публике и од критичара јер је био емотивно набијен и без политичких коментара, сматра редитељ. Критичари су га назвали једним од најбољих кратких филмова икада снимљених, хвалећи његову емотивност, друштвени фокус и дубинско истраживање савремене мушкости.

Рат и мир

"Певачи" су далеко од прве адаптације руског класика која је освојила најпрестижнију америчку филмску награду. Епска филмска адаптација романа Лава Толстоја "Рат и мир" Сергеја Бондарчука освојила је 1969. године Оскара за најбољи страни филм. 

Ово је један од највећих пројеката не само у совјетској већ и у светској кинематографији и за снимање филма је било потребно шест година. 

Ана Карењина

Још једна филмска адаптација Толстојевог дела, "Ана Карењина" Џоа Рајта, такође је добила наклоност академика. Филм, у којем глуме Кира Најтли и Џуд Ло, објављен је 2012. године. Сценарио је адаптирао драматург Том Стопард.

Рајтов тим је отпутовао у Карелију, на острво Кижи, ради снимања. Редитељ је такође разматрао да глумци имитирају руски акцент пред камерама. Међутим, од идеје се одустало јер би то ометало саму глуму.

Филм није номинован за најбољи филм, али су костимографи тријумфовали. Сниматељ, сценографи и композитор су такође били номиновани за статуету.

Сам роман "Ана Карењина", поред Рајта, адаптирало је за филм више од 30 редитеља из различитих земаља.

Доктор Живаго

Академија је 1966. године одала почаст филмској адаптацији романа Бориса Пастернака "Доктор Живаго", са Омаром Шарифом и Џули Кристи у главним улогама. Књига је била изузетно популарна на Западу, а забрањена у СССР-у неколико деценија.

Ауторски тим филма освојио је чак пет од десет награда - за адаптирани сценарио, сценографију, камеру, костимографију у категорији филмова у боји, као и за музику. Поред тога, филм је био номинован и за најбоље остварење.

Посебна признања и номинације добили су Том Кортни за улогу револуционара Павла Антипова (Стрјељникова), затим редитељ Дејвид Лин. Успех филма на благајнама био је толико велики да је спасао компанију MGM од финансијске кризе у којој се нашла током друге половине шездесетих година.

Дерсу Узала

Оскара је добио и међународни пројекат СССР-а и Јапана. Филм "Дерсу Узала" заснован је на делима истраживача Далеког истока и писца Владимира Арсењева. Куросава је и раније екранизовао класике, укључујући роман Фјодора Достојевског "Идиот" и драму Максима Горког "На дну". "Дерсу Узала" је постао први Куросавин филм који није снимљен на јапанском језику.

Куросава је дуго разматрао ову екранизацију, планирао да главну улогу повери глумцу из Јапана и чак размишљао да тајгу прикаже на острву Хокаидо. Ипак, снимање је на крају реализовано на Далеком истоку, у складу са оригиналним делом.