На пролећну равнодневицу 20. марта, дужина дана и ноћи биће иста свуда на Земљи јер ће линија њихових прелаза ићи тачно дуж меридијана, саопштила је ТАСС-у прес-служба Московског планетаријума.
"На дан равнодневице, линија дана и ноћи на нашој планети (астрономи је називају линијом терминатора) пролази тачно кроз Јужни и Северни пол, односно дуж меридијана. То значи једнаке дужине дана и ноћи свуда на Земљи", речено је у планетаријуму за ТАСС.
Сунце ће провести 12 сати испод хоризонта и 12 сати изнад њега. После 20. марта, дужина дневног светла на северној хемисфери, где почиње астрономско пролеће, почеће да се повећава.
Када почиње астрономско пролеће
Астрономско пролеће почиње датумом пролећне равнодневице, који је одређен нагибом Земље док кружи око Сунца. На северној хемисфери пролећна равнодневица пада између 19. и 21. марта сваке године. У 2026. години, међутим, почиње 20. марта.
Реч "равнодневица" потиче из латинског језика, где aequi значи једнако, а nox значи ноћ. Након равнодневице, дани постају дужи од ноћи. Астрономски гледано, пролеће се завршава 21. јуна, на летњу дугодневицу, када логично, почиње лето.
А шта је са "фенолошким пролећем"
Може се посматрати и фенологија, понашање биљака и животиња као одговор на промене времена и климе, као још један показатељ почетка пролећа. За оне који прате природу, почетак фенолошког пролећа није фиксно одређен, већ варира у зависности од временских услова и врста.
Међутим, климатске промене све више утичу на ове датуме. Недавна истраживања показују да се појаве попут пуцања пупољака, листања и цветања дешавају све раније. Промене у фенологији представљају један од првих уочених одговора природе на климатске промене.