Крим - земља дворaца и замкова са богатом историјом

Кримско полуострво са југа и запада запљускује га Црно море, а са истока Азовско. Источна обала је стеновита, западна је позната по лековитом блату, док је најразвијенија и најпопуларнија јужна обала. Тамо се налазе најпознатији туристички комплекси и забавни садржаји, природне лепоте, али и чувене царске палате.

Замкови и дворци

Ластавичје гнездо

Главна атракција санаторијума "Бисер Крима" јесте дворaц-замак Ластавичје гнездо,  архитектонски споменик подигнут 1912. године. Овај бајковити замак, смештен је на стрмој стени високој 40 метара, а унутар овог малог здања налазили су се кабинет, дневна соба и две спаваће собе.

Зграда висока 12 метара налази се на парцели величине 10 пута 12 метара. Још су стари Римљани на овом месту изградили сигналну кулу, која је у 18. веку претворена у светионик, а у другој половини 20. века ту је био ресторан.

Данас се у замку налази музеј и посетиоци могу да погледају изложбу "Ремек-дела класичне уметности 19. века".

Воронцовски дворац

Туристи често посету Воронцовском дворцу комбинују са обиласком Ластавичјег гнезда, јер су удаљени око десет километара. Ипак, овај дворац заслужује посебну пажњу. Смештен у подножју планине Ај-Петри, изграђен је 1848. године као летња резиденција грофа Михаила Воронцова. Пројекат је израдио британски архитекта Едвард Блор, један од аутора Бакингемске палате у Лондону.

Током Другог светског рата музеј у дворцу је опљачкан, али су многи ентеријери сачувани. Свечана трпезарија и данас подсећа на витешке дворане, док су зидови једне од просторија обложени тада веома скупом тканином.

У музеју се налази више сталних поставки: дворски ентеријери из 19. века, породична галерија Воронцових, као и збирке слика и графика. Око дворца се простире парк од 40 хектара, са језерима, каменим баштама, алејама и фонтанама, а уз море се налази Чајна кућа. Посебно је занимљива Лавља тераса са скулптурама од мермера.

Ливадијски дворац

Некадашња јужна резиденција руских императора, смештена на обали Црног мора недалеко од Јалте, основана је 1834. године и више пута је дограђивана. У Белом дворцу је 1945. године одржана Јалтинска конференција, где су Стаљин, Черчил и Рузвелт расправљали о послератном поретку. Данас је могуће обићи салу у којој су се састајали, као и радну собу цара Николаја II.

Са крова, где се налази царски соларијум, пружа се прелеп поглед на залив. Посетиоци могу обићи и приватне одаје царске породице, као и музеј воштаних фигура са члановима династије Романов.

Масандровски дварац

Ово је друга кримска резиденција царске породице. Изградњу је започео кнез Семјон Воронцов, а касније је имање купљено за цара Александра III. Дворац је преуређен у стилу француског замка, а око њега је уређен парк у енглеском стилу са кедровима, чемпресима и воћкама.

У совјетско време служио је као санаторијум и државна резиденција, а данас је музеј са богатим ентеријером - мермерним каминима, ручно рађеним лустерима и намештајем од махагонија.

Хански дворац

Јединствени пример кримско-татарске дворске архитектуре подигнут је у 16. веку у Бахчисарају, некадашњој престоници Кримског каната. Дворац је умањена верзија палате Топкапи у Истанбулу.

Комплекс обухвата главну палату, харем, кухињу, библиотеку, џамије, коњушнице, гробнице, купатила и уређене вртове. Верује се да је након посете овом месту 1820. године Александар Пушкин написао поему "Бахчисарајска фонтана".

Данас је ово музејски комплекс у оквиру историјско-културног резервата, где се могу видети изложбе накита кримских Татара, старе рукописне књиге и различито оружје.