Све више деце има проблем са вишком килограма већ у најранијем узрасту, а иако се годинама инсистира на здравим навикама, овај глобални проблем постаје све већи. Зато истраживачи предлажу да се, поред хране и физичке активности, као фактор сада посматра и емоционално стање родитеља.
"Раније смо открили да стрес може бити велики допринос развоју гојазности код деце, али изненађујући податак је да када су родитељи боље подносили стрес, њихово родитељство се побољшало, а ризик од гојазности код њиховог детета се смањио", наводи се у новом истраживању са Универзитета Јејл.
Другим речима, није ствар само у томе шта се налази на тањиру, већ и у атмосфери у којој дете одраста.
Када су родитељи под притиском, мењају се и њихове навике. Чешће бирају брзу храну, мање планирају оброке, а породичне рутине почињу да им се распадају. У таквом окружењу, деца природно усвајају сличне обрасце - једу импулсивније, ређе имају структуру у оброцима и лакше развијају нездрав однос према храни.
Поред тога, стрес утиче и на сам однос родитеља и детета. Мање стрпљења, мање пажње и мање позитивне комуникације значе да се губи и онај део родитељства који иначе помаже детету да развије здраве навике.
Да би проверили колико је ова веза јака, истраживачи су спровели програм који обухватао 114 родитеља деце узраста од две до пет година, која су већ имала проблем са тежином.
Родитељи су подељени у две групе. Прва је, поред савета о исхрани и физичкој активности, учила технике управљања стресом, а друга група добила је само класичне препоруке о здравом животу. Током програма праћени су нивои стреса код родитеља, понашање у породици и навике у исхрани код деце.
Само код родитеља који су радили на смањењу стреса дошло је до видљивих промена: Били су стрпљивији, више су слушали децу и имали топлији однос. Истовремено, њихова деца су ређе бирала нездраву храну и нису значајно добијала на тежини ни три месеца након завршетка програма.
С друге стране, у групи која се фокусирала искључиво на исхрану и вежбање није било већих помака. Ниво стреса код родитеља остао је исти, а деца су наставила да добијају на тежини. Штавише, имала су чак шест пута већу вероватноћу да пређу у ризичну категорију.
Ови резултати показују да, ако је окружење напето и хаотично, ни најбољи савети о исхрани неће имати пун ефекат.
"Комбинација пажње, регулисања емоција и одржавање здравих навика изгледа да штити децу од негативних ефеката стреса на повећање телесне тежине", наводи се у студији.
Другим речима, то значи да родитељи не морају одмах да мењају дететову исхрану, већ је понекад је важније да успоре, унесу више структуре у њихов дан и науче како да се изборе са сопственим стресом, преноси "Сајенс дејли".