Колико дуго можемо бити онлајн, а да останемо срећни

У савременом друштву мобилни телефони и сати проведени на интернету и друштвеним мрежама постали су неизоставни део наших живота. Наука показује да дуготрајно скроловање може негативно утицати на наше здравље, па се поставља питање: колико је разумно проводити време на мрежи како не бисмо угрозили наше благостање?

Чињенице говоре да што су млади активнија на друштвеним мрежама, њихово благостање у стварном животу је ниже.

Ово наводе аутори извештаја о светској срећи за 2026. годину са Истраживачког центра за благостање при Универзитету у Оксфорду, преноси канал Еј-Би-Си Њуз.

Као пример, истичу петнаестогодишње тинејџерке, код којих је негативан тренд најизраженији. Оне које проводе пет и више сати на мрежи пријављују значајно нижи ниво задовољства животом, а тинејџерке које су мање времена онлајн осећају се много боље, указује студија.

Такође, примећена је и занимљива корелација: млади који проводе мање од једног сата дневно на друштвеним мрежама осећају се боље, него они који уопште не користе мреже.

Проблем, како наводе аутори извештаја, јесте у томе што тинејџери у просеку проводе 2,5 сата дневно на друштвеним мрежама.

Раније су научници упозоравали да неконтролисано скроловање кроз постове на друштвеним мрежама и апликацијама за поруке може бити један од узрока ране деменције - смањења когнитивних способности и погоршања памћења.

Поред тога, интернет је препознат као један од фактора успоравања развоја који доприноси једној од често јављаних дечјих болести - синдрому дефицита пажње и хиперактивности. Деца која проводе превише времена онлајн чешће су хиперактивна него њихови вршњаци, утврдили су истраживачи.