Како су се велики руски књижевници опходили према својим кметовима

Кметство је било темељ друштва Русије у 19. веку: Милиони сељака били су везани за земљу и своје господаре. У таквом окружењу одрастали су и најпознатији руски књижевници - људи који су у својим делима разобличавали неправду, а у стварности управљали судбинама стотина, па и хиљада кметова. Управо тај јаз између идеја и стварности открива колико је њихов однос према кметству био сложен.

Александар Пушкин: Добар господар који није знао шта ће с тим

Пушкин је потицао из богате породице - његов деда поседовао је чак 3.000 кметова којима нису умели да управљају - имање је пропадало, дугови су расли.

Када је решио да се ожени, отац му је дао 200 кметова, које је Пушкин одмах заложио како би дошао до новца. О томе је писао с олакшањем: "Захваљујући мом оцу... оженио сам се".

Касније је наследио имање Болдино са више од 1.000 кметова, али и огроман дуг. Управљање није било његова јача страна, имање је било запуштено, а финансије нестабилне. Ипак, сељаци су Пушкина волели. Забележено је сведочење царског чиновника: "Пушкин је изузетно добар господин, награђује новцем чак и своје људе, понаша се једноставно и никога не вређа". Био је лош управник, али добар човек .

У пракси, био је типичан пример племића који није умео вешто да води имање, али није ни злоупотребљавао своју позицију.

Лав Толстој: Ослободилац коме нису веровали

Толстој је наследио породично имање Јасну Пољану и стотине кметова. За разлику од многих савременика, отворено је презирао кметство и покушавао да га промени изнутра. 

Две године након што је добио наследство основao је школу за сељачку децу, где их је лично учио да читају и пишу. Неколико година касније, направио је још радикалнији потез - понудио је својим кметовима слободу и земљу, уз план да временом постану потпуно независни.

Али се десило нешто неочекивано: Сељаци су одбили. Нису веровали да је понуда искрена или одржива, а многи су једноставно били навикнути на постојећи систем. Толстој је тако остао упамћен као човек који је желео промену, али је наишао на изненађујући отпор.

Иван Тургењев: Противник система 

Тургењев је одрастао у богатству које је долазило управо из кметског система.  Од детињства гледао је наличје кметства. Његова мајка била је изузетно строга жена, а у мираз је донела око 5.000 кметова. 

Још као млад, Тургењев је одлучио да се бори против кметства. Његова књижевна дела снажно су утицала на јавно мњење и допринела стварању климе која је довела до укидања кметства.

Ипак, његов приватни живот показује колико је било тешко изаћи из тог система. Имао је присне односе са сељанкама, помагао појединцима, откупљивао њихову слободу и слао им новац. Истовремено, наставио је да живи од богатства које је потицало из истог тог система.

Код њега се најјасније види та двострукост: Искрена борба против неправде, али и немогућност да се потпуно одвоји од погодности које му је доносила.

Николај Гогољ: Између идеје и праксе

Гогољ, аутор "Мртвих душа", поседовао је око 400 кметова и у својим делима је бриљантно приказао апсурдност система у ком се "душе" купују и продају.

Међутим, његови лични ставови били су сложенији. У неким текстовима је оправдавао постојећи поредак, сматрајући да је улога земљопоседника део природног, па чак и божанског поретка. Саветовао је да сељаци треба да разумеју своје место у том систему.

С друге стране, у пракси је често помагао људима - слао новац, бринуо о сиромашнима и покушавао да ублажи тешке услове живота на имању. Тај јаз између онога што је говорио и онога што је радио јасно показује колико је и сам био подељен.