Магазин
Један ручак вредео је као десетогодишња војничка плата: Шта је јела Катарина Велика
Када је немачка принцеза скромног порекла постала руска царица, једна ствар се брзо променила - њена исхрана. Корњаче, италијански хлеб, посластице из различитих делова света... Њена трпеза била је мешавина европске моде и руске традиције, али и демонстрација богатства које је за већину било незамисливо.
Катарина Велика је била мајстор у многим стварима: Управљању царством, политичким интригама, шармирању мушкараца - али и уживању у храни. С обзиром да је потекла из релативно сиромашне немачке породице, након доласка на руски престо одлучила је да више не прави компромисе када је реч о гастрономији.
Њени оброци били су обимни и раскошни до мере да би количина хране која се свакодневно износила пред њу просечном човеку могла да потраје данима.
Дневни јеловник најмоћније жене Русије
Дан на двору почињао је кафом. Иако је данас овај напитак неизоставни део наше јутарње рутине, кафа је у 18. веку била луксуз. Око 400 грама кафе коштало је 40 копејки, што у данашњем новцу грубо одговара износу од око 15 до 20 евра. Да ствар буде јаснија: За упола мање новца могло се купити цео пласт сена за исхрану коња. Другим речима, једна царичина кафа вредела је као две такве набавке.
Катарина је кафу пила како доликује царици - са густом павлаком, уз бадемове колачиће и друге слаткише које су припремали француски кувари, доведени специјално за двор.
Само два сата касније следио је нови оброк, где раскош постаје још већа. Њен свакодневни ручак више је личио на гастрономско путовање кроз Европу него на класичан оброк. На столу су се могли наћи шпански специјалитети од меса дивљачи, ћуретина са егзотичним сосовима, смуђ са шунком, патка са маслинама, живина са тартуфима, супа од корњаче, разне терине са поврћем, као и италијански хлебови и тарталете. Уз све то, служило се десетак различитих салата и више врста сосова.
Француска кухиња била је у моди, па су се на столу редовно налазили марципан, шпаргле и бланманж. Ипак, Катарина није занемаривала ни домаће укусе - волела је динстану говедину у зачињеној маринади, дивљач са сосом од бруснице, као и рибље специјалитете.
Када је реч о пићу, ту је била умеренија. Алкохол је конзумирала ретко, само би повремено попила чашу рајнског вина или мадере. Много чешће је уз оброк пила сок од црне рибизле или воду.
Ипак, инсистирала на другој врсти "додатка" уз храну - добром друштву. За њеним столом није било места за ћутљиве и намргођене, дворјани су морали да буду духовити и отворени за разговор. Лоше расположење могло је скупо да кошта, од опомене до губитка царичине наклоности. За Катарину, оброк није био само јело, већ друштвени догађај.
Најупечатљивији део њених оброка је њихова цена. Један оброк за Катарину II коштао је између 70 и 80 рубаља. Када се то преведе у данашње вредности, реч је о отприлике 7.000 до 10.000 евра по једном ручку.
За поређење, обичан војник у то време зарађивао је око 7 рубаља годишње, што би данас било око 700 до 1.000 евра. Практично, један царичин оброк вредео је колико и десетoгодишња војничка плата.
Није тешко закључити зашто чак ни богати племићи нису могли да прате такав начин живота. Ипак, упркос обилној исхрани, живела је 67 година и задржала бистар ум до краја. Вишак килограма био је, изгледа, једина стварна последица њених гастрономских ужитака - а то је сигурно мала жртва када је сваки оброк био демонстрација моћи.
Live
