Ово пиће може смањити ризик од можданог удара за 10 одсто, кажу научници

Једна чаша млека дневно (око 180 грама) повезана је са мањим ризиком од можданог удара код одраслих између 30 и 79 година. Нова студија показује да би та навика могла да смањи ризик и до 10 одсто, док се на нивоу читаве популације очекује просечно смањење од око 7 одсто током једне деценије.

Студија није пратила људе који су почели да пију више млека - уместо тога, истраживачи су направили десетогодишњи модел заснован на постојећим подацима о здрављу становништва. Упоређивали су тренутни ниво уноса млечних производа са сценаријем у којем би већина људи свакодневно уносила око 180 грама млека (количину која одговара препорученом дневном уносу).

Ако би се задржале тренутне навике, процењује се да би у наредних 10 година могло доћи до око 1,76 милиона можданих удара, уз више од 267.000 смртних случајева.

Са друге стране, повећање конзумације млека могло би да спречи више од 123.000 случајева можданог удара и око 18.700 смртних исхода у истом периоду, кажу истраживачи из Јапана.

Објашњење лежи у саставу млека. Оно садржи комбинацију важних минерала - пре свега калцијум, калијум и магнезијум - који имају директан утицај на крвни притисак. Ови минерали помажу опуштању крвних судова и побољшавају циркулацију, што је један од кључних фактора у смањењу ризика од можданог удара.

Истраживачи наглашавају да је млеко храна богата хранљивим материјама, јер у релативно малој количини обезбеђује велики број важних микронутријената. У многим земљама представља и главни извор калцијума у исхрани, а управо је довољан унос калцијума повезан са мањим ризиком од хипертензије и можданог удара.

Поред тога, млеко је важан извор квалитетних протеина који садрже свих девет есенцијалних аминокиселина. То га чини корисним за одржавање мишићне масе, опоравак након физичке активности, али и за дужи осећај ситости.

Млеко садржи и витамин Б12, који подржава рад нервног система и стварање црвених крвних зрнаца, док јод игра кључну улогу у функционисању штитне жлезде и регулацији метаболизма. Управо комбинација ових нутријената доприноси укупном здрављу организма.

Ипак, важно је напоменути да студија није правила разлику између различитих врста млека. Претходна истраживања су показала да млеко са мањим садржајем масти може имати нешто повољнији ефекат.

Стручњаци такође упозоравају да избацивање млечних производа из исхране може довести до недостатка важних хранљивих материја, посебно калцијума, преноси "Дејли мејл".

Све у свему, иако млеко није чудотворно решење, ова студија показује да и мале, свакодневне навике могу имати велики утицај на дугорочно здравље, нарочито када је реч о превенцији озбиљних стања као што је мождани удар.