Многима јутро тешко пада, јер буђење из слатког сна више делује као мучење него као лаган улазак у нови дан и обавезе. Ипак, неколико корисних савета стручњака у таквим ситуацијама може бити од велике помоћи.
Јако светло након буђења, лагано разгибавање, чаша воде и туш помажу да се човек брже разбуди ујутру, изјавила је за РИА Новости кардиолог Валерија Бонадикова.
"Најефикасније што помаже да се разбудимо јесте јако светло што је пре могуће након устајања. Најбоље је дневно светло поред прозора или напољу. Практичан оријентир је десет до двадесет минута светлости у првих тридесет до шездесет минута након буђења. Ако је напољу мрак, може помоћи светлосна лампа, око двадесет минута ујутру", објаснила је Бонадикова.
Према њеним речима, буђењу доприносе и пет до десет минута лаганог разгибавања или десет до двадесет минута ходања, чаша воде, као и топао или наизменично топло-хладан туш.
Колико сна нам је заправо потребно
За већину здравих одраслих особа, смернице препоручују најмање седам сати сна.
Ипак, ово су опште препоруке, а не строга правила. "Неким људима је потребно мање од седам сати, док другима може бити потребно више", наглашавају стручњаци. Постоје људе који тврде да им је довољно само пет сати сна, док се неко осећа уморно ако не одспава осам до девет сати. Главни разлог за те разлике је то што на сан често гледамо на погрешан начин.
Уместо да се фокусирамо искључиво на број сати сна, важно је да обратимо пажњу и на његов квалитет.
Квалитет сна значи колико добро спавамо током ноћи. Да ли спавамо у континуитету или се будимо? Ако се будимо, да ли треба дуго да поново заспимо? И како се осећамо када се пробудимо?
Ако се будимо одморни и имамо довољно енергије за дан који је пред нама, мање је важно колико смо тачно сати спавали.
Како квалитет сна утиче на здравље
Квалитет сна је од пресудног значаја за опште здравље. Истраживања показују да особе које лоше спавају имају већи ризик од дијабетеса, срчаних болести, можданог удара, као и проблема са менталним здрављем, попут анксиозности и депресије. Такође, лош сан може довести до умора током дана и отежати уживање у свакодневним активностима.
Ипак, нормално је да се обрасци спавања мењају током времена. Већина људи не спава у педесетим и шездесетим годинама на исти начин као у двадесетим. Многе од тих промена повезане су са старењем. На пример, циркадијални ритам, који регулише бројне функције у организму, укључујући циклус спавања и будности, с временом може бити нарушен. Због тога људи проводе мање времена у дубоком, обновљујућем сну.
Производња мелатонина, хормона сна, такође се с годинама постепено смањује. Као последица тога, старије особе често почињу да се буде раније него пре или се чешће буде током ноћи, пише Харвард Хелт.