
Технологија, ДНК, мода: Зашто изгледамо млађе него претходне генерације, према руским стручњацима

Иако можда делује да савремени људи старе спорије, генетика заправо није направила драматичан заокрет. "Генетски нисмо другачији од људи рођених пре 50 или чак 100 година. То је премали временски период да би се ДНК променила", објашњава генетичарка Ирина Жегулина. Ипак, оно што се јесте променило јесу такозвани епигенетски фактори - спољашњи утицаји који одређују како се гени "понашају".
Фактори који нас више "подмлађују" у односу на претходне генерације
Начин живота је кључан - пре неколико деценија, свакодневица је подразумевала тежак физички рад на послу и код куће. Такав напор убрзавао је трошење организма, па су људи старили брже. Данас, уз мање физичког оптерећења и више технолошке подршке у свакодневним пословима, тело се спорије "троши", што се директно види и на изгледу.
Још један важан фактор је сунце. "Раније нико није размишљао о заштити од УВ зрачења. Данас знамо да је фотостарење један од главних узрока превременог старења коже", каже Жегулина. Савремене генерације редовно користе креме са заштитним фактором, што не само да чува кожу, већ смањује ризик од меланома.

Промене су видљиве и у исхрани. Некада се јела мање обрађена храна, што је утицало на развој јаче вилице и грубљих црта лица. Данас, са мекшом и прерађенијом храном, црте лица делују нежније, што визуелно повезујемо са младошћу. Уз то, савремена стоматологија значајно утиче на изглед: Правилан загриз и неговани зуби могу успорити видљиве знаке старења, посебно у доњем делу лица.
Козметологија је такође велики део објашњења: Данашње могућности неге коже и естетских процедура неупоредиве су са оним од пре неколико деценија. Према речима Наталије Мантурове, главног пластичног хирурга у Министарству здравља, жене данас у просеку изгледају и до десет година млађе него генерације из осамдесетих и деведесетих.
"Док су се раније операције подмлађивања радиле већ око 45. године, данас је могуће изгледати одлично и без њих до 55. или 60. године", истиче Мантурова.
Жегулина додаје да је данас младалачки изглед постао и друштвени стандард, уз велику свест о томе како га одржати. "Сада постоје огромне могућности и знање. Раније сте могли само да покушате да се не мрштите да не бисте имало боре, а данас постоје ефикасни начини да се то контролише", каже стручњак.
Ипак, није све што се нуди на тржишту заиста ефикасно. Дерматолог Александар Биканов упозорава да постоји много прескупих, али бескорисних третмана, али и да су неке методе - укључујући ботокс - доказано ефикасне када се правилно користе. Чуда не постоје, али је могуће визуелно "скинути" године.
Осим неге, важну улогу игра и мода. Чак и када се трендови враћају, они никада нису потпуно исти - савремене верзије старих стилова увек делују свежије. Уз то, данас је одећа доступнија него икада, па је лакше пронаћи комаде који подмлађују изглед, преноси "Комсомољска правда".
Године више нису тако пресудне
Променио се и начин на који друштво гледа на године. "Некада су жене од 45 до 50 година већ сматране старијима. Данас у тим годинама многе активно живе, раде и одгајају децу", каже Жегулина. Та промена у перцепцији утиче и на понашање, самопоуздање и начин живота - што се све на крају види и на лицу.
Иако генетика игра своју улогу, спољни фактори су пресудни. Начин исхране, физичка активност, сан, ниво стреса и здравствено стање директно утичу на брзину старења. Нелечене хроничне болести, попут дијабетеса или аутоимуних поремећаја, такође могу значајно убрзати овај процес.
Зато се генералне препоруке не мењају: Уравнотежена исхрана, редовно кретање, довољно сна и брига о здрављу остају основа здравља и чувања младалачког изгледа. Савремена козметологија и медицина могу да помогну, али не могу да замене основе.
На крају, живимо дуже, изгледамо млађе и померамо границе онога што сматрамо "старошћу". Како кажу генетичари, у будућности нећемо бити генетски другачији, али ћемо, захваљујући науци и условима живота, вероватно изгледати још млађе него данас.



