Руски научници пронашли начин да смање ризик од одбацивања зубних имплантата

Специјалисти су утврдили да редовно праћење нивоа витамина Д код пацијената који се припремају за уградњу зубних имплантата, као и корекција његовог недостатка, могу да минимизирају ризик од одбацивања имплантата. Како је саопштила прес-служба универзитета, овај приступ омогућава стопу успешности од чак 97,4 одсто.

До овог закључка дошли су након вишегодишњег истраживања спроведеног на Стоматолошком институту "Е. В. Боровски", који делује у оквиру Универзитета "Сеченов". Показало се да је кључни фактор управо систематска контрола витамина Д у крви и његова корекција под надзором ендокринолога код пацијената који се припремају за имплантацију.

Студија је обухватила 384 пацијента старости од 18 до 50 година, који су имали делимичан недостатак зуба и потврђен дефицит витамина Д. Сви су добијали терапију холекалциферолом, односно витамином Д3, у индивидуално прилагођеним дозама и уз лекарски надзор.

Резултати су показали да се код 97,4 одсто учесника имплантат успешно примио. Ипак, код десет пацијената током контролних прегледа развио се периимплантитис - запаљенски процес око имплантата. Ова компликација је забележена код особа које су имале изражен недостатак витамина Д, односно вредности ниже од 20 нанограма по милилитру, а посебно код оних са тешким дефицитом (испод 10 нанограма по милилитру).

Управо код те групе ризик је био значајно већи - у подгрупи са тешким недостатком витамина Д, учесталост периимплантитиса достигла је 25 одсто, што указује на посебну осетљивост ових пацијената. 

Једна од ауторки студије, професорка Екатерина Дјачкова са Катедре за хируршку стоматологију, истиче да благовремени скрининг нивоа витамина Д и накнадна корекција дефицита могу значајно да побољшају исход лечења. Како објашњава, код благог недостатка није неопходно одлагати имплантацију до краја терапије, али код тешког дефицита ризик од одбацивања имплантата постаје знатно већи, преноси ТАСС.

Зато је, у таквим случајевима, неопходно прво довести ниво витамина Д у нормалу, уз стручни надзор, па тек онда приступити самој процедури.

Други разлози за потенцијално одбијање импланта су: Недовољна количина кости у вилици пацијента, што се утврђује на основу снимака, укључујући и 3Д дијагностику, јер након губитка зуба неминовно долази и до губитка коштаног ткива.

Ризик повећавају и одређене хроничне болести, као што су дијабетес, остеопороза, ослабљен имунолошки систем, поремећаји крварења и кардиоваскуларни проблеми попут високог крвног притиска, срчане инсуфицијенције и атеросклерозе. Поред тога, негативан утицај могу имати и одређени лекови, попут имуносупресива и антикоагуланаса, као и радиотерапија.