Историја "Јелисејевског" почиње крајем 19. века, када је Григориј Григоријевич Јелисејев, успешни предузетник тог времена, дошао на идеју да Москву и Санкт Петербург покори до тада невиђеним продавницама колонијалних и гастрономских специјалитета, који ни по чему неће личити на остале. Љубазно и сервилно особље, ретки бисери гастрономије, раскошни ентеријер и персонализовани приступ сваком купцу који би у "Јелисејевски" ушао били су заштитни знакови његових продавница. Наравно, таква се продавница није могла налазити било где, већ на некој отменој локацији - Јелисејев се дуго двоумио да ли да то буду улице Арбат, Петровка или Велика Дмитровка, све док му нису предложили да обрати пажњу на стари дворац на углу Тверској и Козицке улице, за који се испоставило да је била најподеснија локација од свих.
Дворац на Тверској прави је украс улице и целог краја, који је кроз своју историју прошао "кроз руке" многих власника, а када је дошао у руке Јелисејева, био је у трагичном стању. Зато је наредне две године провео окружен грађевинским скелама - капитални ремонт трајао је све до фебруара 1901. године када је тајанствена завеса пала. Публика је била одушевљена када је кроз огромне прозоре угледала раскошну унутрашњост продавнице: високи плафони, величанствени кристални лустери у облику винове лозе, ентеријер у необарокном стилу са позлаћеним елементима и стубовима. Егзотичне биљке и стилски намештај посетиоце су остављали без даха, а утисак да су у "1001 ноћи" и одушевљење брзо су се проширили градом.
Купцима у "Јелисејевском" на располагању је било преко 500 запослених, а сви до једног били су обучени у блиставо беле униформе које су им стајале као саливене. Свако је познавао свој део радње до најситнијих детаља, а посао су обављали са пуно ентузијазма и љубави, будући да Јелисејев није штедео на запосленима.
У "Јелисејевском" нема чега није било: у дворишту продавнице налазиле су се пекаре, уљаре, пушнице, хале за производњу џемова и мармелада, пржионице кафе и винарије, а широк асортиман егзотичног воћа, домаћих и увозних уља и путера, разноврсних плодова мора и рибе, као и домаћих сирева и сухомеснатих производа, буткица и кавијара, никога од посетилаца нису остављали равнодушним.
Након Москве, "Јелисејевски" се отворио и у Санкт Петербургу, а касније и у Кијеву, а грађани су са нестрпљењем ишчекивали отварања и хрлили да виде како ће "Јелисејевски" засијати у њиховом граду.