Вино смањује ризик од кардиоваскуларних болести, а пиво и жестока пића га повећавају, каже студија

Пиво, сајдер и жестока пића носе већи ризик од развоја кардиоваскуларних обољења, док је вино повезано са мањим ризиком, према новом истраживању. Учесници студије који умерено пију вино имали су 21 одсто мањи ризик од смрти од кардиоваскуларних болести, док је чак и низак унос других врста алкохола био повезан са 9 одсто већим ризиком.

Научници ипак наглашавају да већа количина алкохола увек значи већи ризик, без обзира на врсту пића. Код људи који много пију, забележена је 24 одсто већа вероватноћа смрти од било ког узрока, 36 одсто већи ризик од смрти од рака и 14 одсто већи ризик од срчаних болести.

Ови налази заснивају се на подацима из британске Биобанке, где су учесници праћени више од 13 година. Истраживачи су анализирали унос алкохола у грамима дневно и недељно, а затим упоређивали здравствене исходе у односу на врсту пића.

Разлике између вина и других алкохолних пића могу се делимично објаснити саставом - вино садржи полифеноле и антиоксидансе који могу имати заштитни ефекат на срце.

Ипак, није све у хемији, јер важну улогу има и начин живота. Вино се чешће пије уз оброке и повезује се са здравијим навикама, док се пиво, сајдери и жестока пића чешће доводе у везу са лошијом исхраном и другим факторима ризика.

Научници наглашавају и да истраживање има нека ограничења. Реч је о опсервационој студији, што значи да не доказује директну узрочно-последичну везу. Подаци о уносу алкохола заснивају се на самопријављивању на почетку истраживања, без праћења промена током времена. Поред тога, учесници британске Биобанке у просеку су здравији и имућнији од опште популације, што може утицати на резултате.

Зато научници наглашавају да су потребна додатна, контролисана истраживања како би се прецизније утврдили ефекти различитих врста алкохола, преноси "Јуроњуз".

Ово истраживање се уклапа у све већи број доказа који показују да ни умерено конзумирање алкохола није без ризика. Једна велика анализа из претходних година, која је обухватила око 560.000 људи у Великој Британији и САД, повезала је већу конзумацију алкохола са већим ризиком од деменције.

Друге студије, засноване на скенирању мозга, показују да чак и једна до две чаше алкохола дневно могу бити повезане са смањењем волумена мозга и променама у његовој структури, што може утицати на памћење и когнитивне функције. Дакле, иако је количина алкохола коју уносимо и даље кључна, ни врста пића није занемарљива. Ипак, научници тврде да најсигурнија стратегија за здравље остаје: Што мање алкохола, то боље.