Наизглед суптилне промене времена могу оставити велики траг на нашем организму. У науци је све више назнака да временски услови могу утицати на различите аспекте здравља - од главобоља до кардиоваскуларних ризика, па чак и неких биолошких процеса пре рођења.
У наставку су неки од најчешћих заблуда о утицају времена на тело, као и оно што наука за сада стварно каже:
Киша (можда) изазива реуму
Идеја да киша и влага погоршавају бол у зглобовима широко је прихваћена, али научни резултати нису уједначени. Недавни преглед више студија није пронашао доследну везу између времена и симптома реуматоидног артритиса. Једно од могућих објашњења је такозвана пристрасност потврде - људи лакше памте дане када их боли и пада киша, а занемарују оне када нема симптома.
Ипак, ту се прича не завршава. Нека истраживања указују на супротне резултате - да киша заиста погоршава симптоме - али проблем је што је тешко контролисати све факторе (од температуре просторије, до тога да ли је особа боравила напољу или унутра...).
Пад ваздушног притиска једнако је главобоља
Иако делује невероватно, на нашу главу стално делује притисак ваздуха тежак око једне тоне. За неке људе, промене у том притиску могу бити јак окидач за главобоље, а то је потврдило једно истраживање у Јапану, у којем су пацијенти са мигренама бележили симптоме током године. Показало је да се бол често јављао управо у тренуцима пада атмосферског притиска.
Сличан тренд примећен је и кроз повећану продају лекова против болова у тим периодима. Једно од објашњења је да промене притиска утичу на вестибуларни систем у унутрашњем уху, што може изазвати вртоглавицу, а потом и мигрену.
Оштра хладноћа може вам "заледити" срце
Зима није само сезона прехлада - доказано је да током хладнијих месеци расте и број срчаних удара. Подаци из Кине показују да смртност од срчаних болести може бити и до 40 одсто већа него у топлијем делу године.
Иако тачан узрок није у потпуности разјашњен, претпоставља се да ниске температуре доводе до повишења крвног притиска, што директно повећава ризик од срчаних проблема.
Више Сунца, више синова
Истраживања показују да се у топлијим годинама нешто чешће рађају дечаци него у хладнијим периодима. Такође, интересантно је да је након великог смога у Лондону 1952. године забележен је пад броја рођених дечака.
Разлог за ово није до краја познат. Могуће је да температура утиче на хормоне или квалитет сперме, али постоје и теорије да тело на неки начин "прилагођава" пол детета условима околине. Ипак, ефекат је релативно мали и разликује се од региона до региона, па нема практичну вредност за планирање породице, преноси Би-Би-Си.
Смрт од космичких зрака
Поред времена на Земљи, научници све више истражују и утицај такозваног "свемирског времена". Сунчеве олује и космички зраци стално погађају нашу планету, а иако нас атмосфера штити, можда не у потпуности.
Једна студија која је анализирала више од милион смртних случајева током 25 година показала је да су смртност од срчаних болести и можданог удара чешће током периода појачане соларне активности. Још необичнији налази указују да људи рођени у таквим периодима у просеку живе краће - и то за око пет година - а могу имати и нешто нижу плодност. Ипак, ови резултати захтевају додатна истраживања - већ је довољно сложено разумети како нас погађају временске прилике на Земљи!