Поред здраве исхране и плана вежбања, време у које идете да спавате може диктирати колико ћете смршати. Према речима Јулије Смирнове, лекарке превентивне медицине, најбољи распоред за оне који желе да смршају и очувају здравље јесте одлазак у кревет око 23 часа и буђење око 6 ујутру.
У то време се дешавају бројни процеси у нашем организму. Пре свега, између 23 часа и 3 ујутру нормализује се ниво кортизола, хормона стреса. Када је он повишен, тело има тенденцију да складишти масти, посебно у пределу стомака и кукова. Зато касно одлажење у кревет може да поремети овај процес.
Ако се спавање помери после поноћи, долази до још једног проблема: Расте ниво грелина, хормона глади, док лептин, који шаље сигнал ситости, опада. Зато се следећег дана јавља јача жеља за слаткишима и калоричном храном, што додатно отежава контролу исхране.
Током ноћи се лучи и соматотропин, познат као хормон раста и обнове. Код деце је кључан за развој, али ни код одраслих није занемарљив - утиче на регенерацију, одржавање мишићне масе и успоравање процеса старења. Ако сте у том периоду будни, пропуштате један од најважнијих природних "механизама поправке" у телу.
Ноћ је такође време када организам најинтензивније "чисти" систем, односно елиминише токсине. Тај процес је најактивнији управо између 23 и 6 ујутру. Када је он поремећен, тело теже избацује штетне материје, а масно ткиво почиње да игра улогу складишта за те токсине, преноси "РИА Новости".
Начин на који спавамо такође има утицај
Није довољно само да легнете на време, већ и да телу обезбедите услове у којима може да ради како треба. Једна од најчешћих навика које ремете квалитет сна је спавање са упаљеним светлом. Иако делује безазлено, све више истраживања показује да може имати конкретне последице по метаболизам и целокупно здравље.
На то указује и недавни случај младе жене из Кине, која је достигла 100 килограма, уз пратеће проблеме као што су повишен шећер у крви и висок крвни притисак. Након детаљних анализа, лекари су као један од кључних фактора издвојили њену дугогодишњу навику да спава у осветљеној просторији. За поређење, просечна телесна тежина жена старијих од 18 година у Кини износи око 59 килограма.
Проблем је у томе што светлост делује на организам чак и када су очи затворене. Она продире кроз капке, активира фоторецепторе у мрежњачи и шаље сигнал мозгу да је дан. Као последица, смањује се лучење мелатонина - хормона који регулише сан и унутрашњи биолошки сат.
Податци то додатно потврђују: људи који редовно спавају са упаљеним светлом имају 19 одсто већи ризик од гојазности и 21 одсто већи ризик од дијабетеса типа 2. Поред тога, истраживања указују и на 86 одсто већи ризик од хипертензије, као и већу повезаност са депресијом, анксиозношћу и поремећајима функције јетре и цревне микробиоте.