Ако се осврнете на последњи пут када сте били под стресом или, с друге стране, веома добро расположени, велике су шансе да је то утицало на ваш избор хране. Управо тим питањем бавила се нова студија, која је анализирала како расположење утиче на наше навике у исхрани.
Истраживачи су желели да добију што реалнију слику понашања учесника, тако да им нису давали унапред одређене оброке. Уместо тога, свако је сам бирао шта ће јести, што је омогућило праћење стварних навика у свакодневном животу.
Фокус је био на изборима хране за ужину, јер је управо она најфлексибилнији део исхране и најчешће зависи од тренутног расположења. У студији је учествовало 155 жена старости од 18 до 65 година и током седам дана су водиле дневник у коме су бележиле како се осећају пре јела. Ужине су биле подељене на "здраве" (попут воћа, поврћа и орашастих плодова) и "нездраве" (слаткиши, чипс, колачи), а истовремено су процењиване и њихове навике у исхрани и способности да регулишу емоције.
Резултати су открили јасну везу између расположења, врсте грицкалица и тога да ли је неко на дијети. Када су се учеснице осећале лоше - најчешће под стресом или када су биле тужне - оне које су биле на дијети чешће су посезале за нездравом ужином у односу на оне које нису ограничавале исхрану. Другим речима, управо они који покушавају да се контролишу најлакше "поклекну" када им падне расположење.
С друге стране, у тренуцима доброг расположења, оне које нису биле на дијети имале су тенденцију да једу више ужине (и здраве и нездраве). Позитивне емоције, изгледа, често воде ка опуштенијем приступу храни.
Ови налази указују на две кључне ствари: Дијета може повећати ризик од нездравих избора када сте под притиском, док добро расположење може довести до већег уноса хране код оних који се не ограничавају.
Ово значи да избор хране није увек ствар дисциплине или "јаке воље", већ да често зависи од тога како се осећате, шта вам се дешава током дана и колико сте под стресом. Зато се све више истиче да није довољно само пратити правила исхране, већ би требало да разумемо сопствене обрасце понашања и приметимо када једемо из навике, а када само због утицаја емоција, преноси "Јаху хелт".
Постоје и једноставни начини да обузда жеља за храном када - кратка шетња, лагано кретање, пауза за дисање или разговор са неким блиским често су довољни да смање импулсивну потребу за храном када смо узнемирени. На крају, када почнете да обраћате пажњу на то како расположење утиче на ваше изборе, добијате систем који заиста може да функционише на дуже стазе, а не само док траје дијета.