Истраживање: Испод пирамида у Гизи можда лежи још једна Сфинга

Најважнији доказ за ту претпоставку је "Стела снова", ружичаста гранитна плоча тешка 15 тона, која се налази између предњих шапа Сфинге – огромне камене фигуре лава са људским лицем, коју је подигао египатски фараон Тутмес IV, око 1401. године пре нове ере, рекао је Бионди у америчком подкасту "Мет Бил без граница", преноси "Билд".

Тутмос IV је подигао стелу између предњих шапа Сфинге да би легитимисао своју владавину, након сна у којем му је Сфинга обећала египатски престо ако очисти пустињски песак који се гомилао око камене фигуре лава, која се налази испред три велике пирамиде.

Бионди је навео да су на "Стели снова" приказане две фигуре Сфинге, а не само једна, и да он верује да то није симбол, већ доказ о постојању још једног таквог споменика.

Пре више од десет година, египтолог Басам ел Шама изнео је сличну теорију, позивајући се на древне записе који описују ударе грома у Сфингу, али је бивши египатски министар за антиквитете Захи Хавас одбацио Ел Шамине тврдње, наводећи да је подручје већ било опсежно ископано и да нису пронађени никакви докази с тим у вези.

Да би потврдио ову хипотезу, Бионди је користио сателитску радарску технологију за испитивање тла, која је показала да се испод гомиле збијеног песка налази масивна структура са запањујућом симетријом у односу на чувену Сфингу.

"Ова мала планина је висока око 33 метра. Постоји невероватна симетрија између прве и друге Сфинге", казао је Бионди.

Он је нагласио да су истраживања на лицу места са геолозима неопходна пре него што могу да се извуку било какви коначни закључци, а његов тим је припремио формални предлог пројекта за подношење египатским властима.

Оригинална Сфинга лежи у плитком удубљењу испод површине висоравни на платоу Гиза, а почетна скенирања открила су вертикалне шахтове и пролазе испод ње.

Прошле године, Биондијев тим је изнео тврдњу да је открио масивне подземне структуре испод Гизе, али тврдње о великим, скривеним структурама испод пирамида још нису признате од стране стручњака, нису потврђене археолошким ископавањима и често се сматрају преувеличаним.