Адолесценти су све чешће "залепљени" за своје телефоне, а за то постоји објашњење. Многи користе друштвене мреже као механизам за опуштање и бекство од притиска, према студији Института за образовање у Русији.
У тренуцима напетости, мозак тражи брзо "ресетовање", то јест нешто што ће одвући пажњу из стресне ситуације. Ту улогу преузимају кратки видео снимци, мимови, мотивационе поруке или једноставно лаган садржај који не захтева размишљање. За многе тинејџере је то временом постало најдоступнији и најбржи начин да се смире.
Подаци показују да ова навика расте са годинама - док у осмом разреду око 42 одсто ученика каже да се носи са стресом тако што гледају садржај на мрежама, у средњој школи тај број расте на 53 одсто. То директно прати раст притиска због завршних испита и доношења важних одлука о будућности.
Када траже одмор од спољашњег света, тинејџери се окрећу дигиталним просторима који им делују сигурно и познато. Њихове навике су прилично сличне без обзира на пол: Између 80 и 81 одсто свакодневно се дописује, између 72 и 76 одсто гледа дуже видео записе, а од 75 до 81 одсто прати кратке формате. Око 69 до 71 одсто користи аудио и видео позиве, подкасте слуша између 35 и 37 одсто, а дугачке текстове чита око 33 до 34 одсто младих.
Разлике се ипак појављују у врсти садржаја. Девојчице чешће прате канале и заједнице, гледају "сторије" и саме креирају садржај, воде сопствене блогове или странице. Дечаци, с друге стране, знатно више играју видео-игрице и гледају стримове уживо.
Још један занимљив тренд је начин конзумирања садржаја: Око четвртине испитаника активно "слуша" садржај уместо да га гледа. У пракси, то значи да се дуги видео снимци и стримови често пуштају у позадини. Ипак, највећу пажњу и даље привлаче кратки формати, јер су брзи и динамични. Мимови и апсурдни хумор су посебно популарни, што наводи око 40 одсто дечака и 35 одсто девојчица.
Када је реч о темама, интересовања се такође разликују. Међу средњошколкама доминирају садржаји о лепоти, моди и стилу, али и теме менталног здравља - свака трећа девојка активно прати савете психолога. Подједнако је популаран и "лајфстајл" садржај који приказује свакодневни живот.
С друге стране, интересовање за дешавања у свету расте са годинама. До средње школе, око 25 одсто младих редовно прати вести и интервјуе. Како се ближе завршни испити, расте и интересовање за едукативне видео снимке и предавања на друштвеним мрежама. Насупрот томе, млађи ученици, од петог до седмог разреда, више су усмерени на забаву, али та фаза обично кратко траје.
Истраживање је показало и тамнију страну дигиталног света. Више од половине ученика - 54 одсто у школама и 57 одсто у средњим стручним школама - сусреће се са вулгарним језиком најмање једном недељно. Поред тога, чести су и увредљиви коментари, као и садржаји повезани са ратовима и трагичним догађајима, попут катастрофа или терористичких напада.
Дакле, друштвене мреже јесу простор за бекство и опуштање, али истовремено излажу младе садржајима који могу да појачају анксиозност. Управо зато питање више није да ли тинејџери проводе време на телефонима, већ шта тамо заправо траже и шта од дигиталног света заправо добијају.