Након смрти цара Фјодора Алексејевича 1682. године, Русија се нашла у незавидној ситуацији. Наследници су били његова два млађа брата - петнаестогодишњи Иван Алексејевич и десетогодишњи Петар Алексејевич. Обојица су били синови цара Алексеја Михајловича - али из различитих бракова - и представљали су интересе два моћна бојарска клана (утицајних породица старог руског племства), Милославских и Наришкиних.
Бирање наследника је било изазовно: Иван је био физички слаб и неспособан за самостално владање, док је Петар био дете. Ипак, ниједна страна није била спремна да се повуче, те је решење било јединствено - крунисана су обојица. Тако је Русија добила два цара истовремено, при чему је Иван проглашен "старијим", а Петар "млађим" владаром. За крунисање је посебно направљена копија круне Мономахове капе за Петра Алексејевича, а Иван је крунисан са аутентичном круном.
Праву власт, међутим, држала је њихова сестра, царевна Софија Алексејевна - образована и политички вешта жена, која је седам година управљала земљом као регенткиња.
За ову необичну ситуацију морао је да се створи и одговарајући симбол. У радионицама Московског Кремља направљен је јединствени двоструки престо, тежак више од 220 килограма сребра. Његов изглед био је раскошан и пажљиво осмишљен: Украшен двоглавим орловима, грифонима, једнорозима, лавовима, јеленима, пеликанима, па чак и папагајима. У њега су уграђени и делови старијих престола из времена Михаила Романова.
Престо је био постављен у Успенском сабору, на уздигнутој платформи прекривеној гримизном тканином, до које се стизало преко 12 степеника. Све је било осмишљено да остави утисак апсолутне моћи и величанства.
Скривени саветник младих царева
Ипак, најзанимљивији детаљ био је невидљив. У наслону престола, иза Петровог места, налазио се мали квадратни прозор, пажљиво сакривен брокатом или сомотском завесом са двоглавим орлом. Иза тог отвора крио се саветник - често сама Софија или дворјани - који је шапутао младим царевима како да одговоре на питања, посебно током сусрета са страним амбасадорима.
Када су 1683. године у Москву стигли шведски изасланици, нису приметили ништа необично. Напротив, у својим извештајима писали су о изузетној интелигенцији и зрелости младих владара, несвесни да иза њих стоји добро осмишљен систем подршке. Дупла власт је трајала готово 14 година, све до 1696. године, када је Иван V умро. Тада је Петар I постао једини владар Русије и започео своју чувену трансформацију земље.
Сам престо је 1701. године демонтиран, али је сачуван као историјски артефакт. Данас се налази у Оружарници Московског Кремља, где заузима централно место не само као симбол власти, већ као подсетник на један од најнеобичнијих политичких компромиса у историји.