Како су Лењин и бољшевици покушали да затворе Бољшој театар

Политбиро Централног комитета Руске комунистичке партије издао је 1922. године декрет о затварању Бољшој театра. Када су бољшевици дошли на власт пет година раније, глумци главног "московског храма уметности", запањени бруталним погубљењем војних кадета током јуриша на Кремљ, објавили су проглас којим се проглашава недопустивост мешања било које владине агенције у унутрашњи уметнички процес позоришта.

Ипак, ово није довело до затварања Бољшој театра и већ следеће године, на репертоару су почеле да се појављују идеолошки пожељне продукције.

Прави разлог за затварање био је новац. У очима званичника, Бољшој театар је стално захтевевао додатне субвенције - за поправке, нову завесу, повећање оброка запослених и друге потребе. Током финансијске кризе 1921. године, представници Народног комесаријата за просвету били су огорчени: трошкови одржавања позоришта износили су приближно две милијарде рубаља, што је било довољно за издржавање 4.000 школских наставника.

Народни комесар за просвету Луначарски тврдио је да је театар изгубио уметничку вредност, да радничкој класи није занимљив и да без образовања пролетаријат нема будућност. Уз то, како је говорио, у театар долазе углавном шпекуланти и сумњиви слојеви друштва. 

На Лењинову иницијативу донета је одлука о затварању театра, уз предлог да се задржи само мањи број уметника чије би се представе саме финансирале.

Међутим, у целу причу умешао се Луначарски, за кога се сматра да је свесно заузео двоструку позицију како би заштитио театар од затварања. Док је у јавности истицао његове недостатке, Лењину је износио сасвим другачије аргументе: да је улагање у театар заправо минимално у односу на време царске Русије и да он, уз то, има значајну улогу кроз револуционарне представе намењене народу.

Убрзо је покренута и снажна јавна кампања у одбрану тетара, која је захватила читаву земљу. Под тим притиском, субвенције су враћене већ у року од два месеца, а Бољшој театар је поново отворио своја врата.

Ове године, Бољшој театар обележава 250 година постојања. Датумом оснивања Бољшој театра сматра се 28. март 1776. године, када је покрајински тужилац, кнез Пјотр Урусов, добио царску дозволу царице Катарине II да почне са организовањем разних позоришних представа, концерата и забавa у Москви.

Златна завеса од једне тоне, лустер од 8,5 метара, духови и беле бубашвабе 

Бољшој театар је један од најзначајнијих симбола руске културе и светске сценске уметности. Основан у Москви почетком 19. века, постао је центар опере и балета, познат по врхунским уметницима и раскошним продукцијама.

Кроз своју историју позориште је преживело више пожара и ратова, а током Другог светског рата чак је било маскирано у обичну стамбену зграду како би се избегло бомбардовање. Око овог здања исплетене су бројне легенде - од прича о духовима до необичних појава попут белих бубашваба.

Посебан утисак оставља и ентеријер: чувени лустер висок чак 8,5 метара са 24.000 кристала, некада је био осветљен правим свећама. Један од симбола театра је и велика сценска завеса, тешка више од једне тоне, израђена од златних нити.

Интересантно је да су у част театра створене и посебне сорте лала, које се и данас саде испред зграде. Током више од два века постојања, на сцени Бољшој театра изведено је више од 900 различитих представа, што га чини једним од најважнијих културних центара у свету.