Зашто смех заправо продужава живот, појашњава лекар

Једна од ретких ствари која је истовремено бесплатна, заразна и добра за здравље јесте смех. Када чујемо добар виц или видимо неку комичну ситуацију, скоро да је загрантовано да ће нам то бар мало "поправити" дан, без обзира колико тежак био. 

"Са медицинске тачке гледишта, смех представља сложену неурофизиолошку реакцију која доводи до значајног смањења нивоа кортизола (кључног хормона стреса) у просеку за 30-37 одсто. Истовремено, током смеха активирају се неуротрансмитерски системи (хемијска једињења која преносе сигнале између нервних ћелија), повезани са лучењем допамина и ендорфина - такозваних хормона среће. То је праћено побољшањем расположења, смањењем анксиозности и осећајем опуштености", појашњава докторка Маријана Мазра.

Иако смех нема директан лековити ефекат, истраживања показују да може повећати активност компоненти урођеног имунитета, као и да смањи ниво маркера упале.

"Клинички, то значи да весеље може допринети повољнијем току болести, смањујући стресно оптерећење, које је само по себи повезано са споријим опоравком. Зато гледање мимова током прехладе или вирусних инфекција може бити својеврсна терапија", додала је лекарка.

Наводи се да је смањење бола још један позитиван ефекат смеха, који је повезан са повећањем нивоа ендорфина и подизањем прага бола. У једном истраживању је показано да се након гледања комичног садржаја праг бола код учесника повећао у просеку за 10-15 одсто, док су у другим клиничким студијама, уз примену "терапије смехом", код пацијената са хроничним болом (укључујући старије и онколошке пацијенте) забележени смањење интензитета бола и побољшање квалитета живота.

Може се користити као додатна метода контроле бола без лекова, али његов ефекат је краткотрајан и не замењује лечење лековима против болова, приметила је докторка.
Штавише, забава може бити додатна превентивна мера против разних болести ако је повезана са смањењем хроничног стреса, који је један од главних узрока кардиоваскуларних болести, метаболичких поремећаја, анксиозности и депресије. Смех позитивно утиче на квалитет живота, отпорност на стрес, па чак и на неуроендокрину регулацију, што може индиректно утицати на репродуктивно здравље.

"Смех је додатни ресурс за тело. Његови ефекти га чине једноставним и приступачним начином за подршку здрављу. И док смешни забавни садржаји неће заменити примарну терапију и нису укључени у клиничке смернице, његов допринос смањењу стреса и побољшању благостања је научно доказан, што значи да је повремено прописивање терапије смехом себи заиста добра идеја", закључила је.