Деца и тинејџери последњих година све више време проводе испред екрана и монитора, а књиге су за многе постале нешто што више није приоритет, изјавила је члан Надзорног одбора Друштва школских библиотекара Србије Мирјана Радовановић Пејовић и нагласила да за разлику од најмлађих који су најревноснији у библиотекама све више младих не разуме праву вредност читања.
"Без обзира на све и даље постоје и прави љубитељи књига, који у њима налазе не само образовање, већ и дубоко истраживање себе и света око себе", рекла је за Танјуг поводом 2. априла Међународног дана књиге за децу Радовановић Пејовић која је прецизирала да ђаци годишње уз лектиру у просеку прочитају седам књига.
Подаци Друштва школских библиотекара Србије које увек истиче значај књига као извора знања и инспирације, показују да велики број деце уласком у тинејџерске године губи интересовање за читање књига које је један од кључних фактора за обликовање интелектуалног и емоционалног развоја.
"Читање није само начин да се усвоје нове информације, већ и средство које им омогућава да разумемо себе, друге и свет око себе. Kњиге су, као и у претходним временима и даље извор мудрости, креативности и могућности за истраживање различитих аспеката живота", казала је Радовановић Пејовић.
Према њеним речима, подаци Друштва указују да друштвене мреже, видео-игре и интернет садржаји заокупљају велики део времена и пажње деце и младих, што доводи до смањене заинтересованости за право читање.
"Иако то не значи да су сва деца изгубила љубав према књигама, постоји све већи број младих који не разумеју праву вредност читања", казала је она и додала да с друге стране, постоје и млади који и даље активно трагају за књигама и знањем.
Нагласила је да је љубав према књигама често наследна или изграђена захваљујући позитивном утицају родитеља, наставника и библиотекара.
"Школске библиотеке више нису тиха места. У свету који се стално мења, библиотекари изналазе нове начине да ђацима приближе књиге кроз интерактивне и визуелне садржаје, кроз радионице, пројекте, интеграцију са другим уметностима и јавни наступ, као и коришћење е-књига, аудио-књига, видео-адаптација", рекла је Радовановић Пејовић библиотекар ужичке ОШ "Душан Јерковић".
Kњиге одувек, нагласила је, омогућавају да се повежемо са другим људима и културама, развијају емоционалну интелигенцију и, што је најважније, подстичу машту и креативност.
"Библиотека представља важан центар, срце школе. Ученици се охрабрују да самостално истражују, читају и упознају нове области знања на другачији начин него на часовима", навела је Радовановић Пејовић која је покренула акцију Друштва школских библиотекара Србије "Читајмо гласно" која се, уз подршку Министарства просвете, као национална кампања за промоцију читања реализује осам година.
У Србији у циљу промоције књижевности за децу постоји неколико награда за најбољу књигу - од најстарије "Невен", до "Доситејевог пера" о чијим добитницима и победницима одлучују ђаци београдских основних школа.
Међународни дан књиге за децу, обележава се широм света већ скоро шест деценија на дан рођења Ханса Kристијана Андерсена како би се послала порука о важности развијања љубави према писаној речи, још у најранијем детињству.