Данас је Врбица или Лазарева субота, празник деце

Врбица, Лазарева субота, или Субота праведног Лазара, уочи Цвети, посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос васкрсао из мртвих после четвородневног боравка у гробу. Дошао је до гроба, наредио да се склони гробни камен и позвао Лазара да изађе, што је он и учинио, сав увијен у погребне повоје, каже предање које је пренео свети Јован у свом Јеванђељу.

Ово је видело много људи, па се вест брзо проширила. Догађај се сматра у хришћанству победом живота над смрћу и наговештај Христовог страдања и васкрсења, које је основа новозаветне вере. Лазар је живео још тридесет година као епископ на Кипру, где га је посетила и Богородица и поклонила му омофор, њеном руком извезен.

Такође, Врбица је и дечји празник, јер је Христос, према Јеванђељу, улазећи у Јерусалим рекао: "Пустите децу мени, јер таквих је Царство небеско". Улазећи у Јерусалим дочекала су га деца и маса раздраганог света држећи у рукама палмине гранчице. Гранчице врбе симболизују заправо палмине гране којима је Исус дочекан у Јерусалиму, а отуда потиче и назив за сам празник - Врбица.

Са овим даном почињу велики Васкршњи празници.

Народна веровања и обичаји

Поред врбе, данас се бере и цвеће које се потопи у воду да преноћи, па се на Цвети том водом треба умити. У неким деловима Србије, од куће до куће иду Лазарице, певају и играју и домаћину и укућанима и желе добро здравље и срећу.

С обзиром на то да је празник у време ускршњег поста, црквено правило је да није добро играти и певати.

Славска трпеза је увек посна. Данашњи празник најављује сутрашњи - Цвети, када је Исус Христос свечано ушао у Јерусалим, пише РТС.

До Другог светског рата, Лазарева субота (Врбица) прослављала се и као школска свечаност.