Подаци показују да је питањe кућних љубимаца врло важно у Бразилу, који има око 213 милиона становника и броји чак 160 милиона кућних љубимаца. Зато је нови закон посебно значајан, а да би се применио, услов је да је животиња већи део живота провела са паром.
Постоје и јасна ограничења - на пример, заједничко старатељство неће бити могуће у случајевима где постоји кривични досије, као ни тамо где је забележена или постоји опасност од породичног насиља.
Овај закон долази као одговор на све чешће спорове око љубимаца пред судовима, али и као реакција на шире друштвене промене. У званичном саопштењу наводи се да се у последњим деценијама мења однос људи према животињама, посебно у домаћинствима са мање деце, где љубимци све чешће заузимају место пуноправних чланова породице.
Питање кућних љубимаца након развода се различито решава од земље до земље - на пример, у Великој Британији пси се и даље правно третирају као неживи предмети, попут аутомобила или некретнина, па се спорови своде на утврђивање власништва. С друге стране, Француска је још 2014. направила заокрет и кућне љубимце дефинисала као "жива и осећајна бића", што је омогућило и борбу за заједничко старатељство у случају развода, док Аустралија и даље нема јасан правни оквир за овакве ситуације.
Коме припада љубимац након развода у Србији
У Србији се питање љубимаца после раскида за сада не решава пред судом, како наводи професорка Вања Бајовић са Правног факултета у Београду за РТ Балкан. У пракси, све зависи од договора партнера, јер се животиње и даље правно посматрају као ствар, а не као живо биће. У неким ситуацијама одлука се доноси "животном логиком" - рецимо, ако деца припадну једном родитељу, често и пас остаје са њим - али то није правило.
Изузетак постоји ако животиња има јасну тржишну вредност. Тада спор може да се третира као имовински, па право на љубимца има онај ко може да докаже власништво, односно да га је купио. Проблем је што већина паса формално "нема цену", па у тим случајевима не постоји ни обавеза да се неком доделе. У најгорем сценарију, љубимац може да остане занемарен или чак на улици, без правне одговорности било које стране.
Емоције додатно компликују ствар. Развод је стресан и за људе и за животиње, па љубимци често постају колатерална штета - а некад чак и средство за уцењивање. Такође, пси тешко подносе нагле промен животне средине: Могу постати анксиозни, престати да једу или да спавају нормално. Због тога стручњаци саветују да се избегава стално "пребацивање" животиње између два дома и да јој се обезбеди стабилно окружење. Пошто закон не нуди решење, све се на крају своди на договор и на то колико су власници спремни да интерес животиње ставе испред сопственог конфликта.