Клик до одговора, али не и до знања: Зашто ЧетГПТ није идеалан алат за учење

Вештачка интелигенција је многима већ постала алат за учење јер нуди различите помоћи - од брзих објашњења до комплетних резимеа сложених тема. Међутим, нова истраживања показују да та погодност има и своју цену, тако да се поставља питање да ли нам ЧетГПТ заиста помаже да учимо - или нас само чини ефикаснијим на кратке стазе?

Брже учење уз ЧетГПТ делује као велико олакшање, али та пречица можда није најбољи избор. Откривено је да што више препустимо АИ алату да "мисли" уместо нас, то мање памтимо материјал. Овај раскорак између брзине и дубине знања крије главни проблем учења уз помоћ вештачке интелигенције.

То доказује студија коју је спровео стручњак за вештачку интелигенцију са Федералног универзитета у Рио де Жанеиру, који је анализирао понашање 120 студената. Половина је користила ЧетГПТ као помоћ при изради задатка о вештачкој интелигенцији, док је друга половина учила класичним методама, без ослањања на АИ. Сви су имали неколико недеља да се припреме, након чега су одржали десетоминутне презентације. Учесници су, након 45 дана, добили и накнадни тест о коме нису били обавештени, како би резултати били што прецизнији. 

Студенти који су користили ЧетГПТ постигли су просек 5,75 од 10, док су они који су учили традиционално имали просек од 6,85. Разлика од око 11 одсто није занемарљива - у пракси, то може значити читаву оцену више. Поред тога, код групе која је користила класичне методе резултати су били стабилнији и концентрисани око виших оцена, док су код ЧетГПТ групе били знатно неуједначенији.

С друге стране, предност вештачке интелигенције била је очигледна у брзини: Студенти који су користили ЧетГПТ провели су у просеку 3,2 сата на задатку, док је другој групи било потребно чак 5,8 сати. Управо у томе лежи кључни проблем - лакше и брже не значи нужно и квалитетније када је у питању дугорочно памћење, преноси "Сајенс алерт".

Истраживање указује да ЧетГПТ може да функционише као "когнитивна штака": Алат који преузима део менталног напора, али тиме смањује дубину обраде информација. Када мозак не мора да се "помучи", мања је вероватноћа да ће информације остати трајно упамћене. Овај ефекат није нов - раније се јављао са калкулаторима и претраживачима. Још 2011. године, истраживачи са Универзитета Колумбија описали су феномен "дигиталне амнезије", односно ослањање на Гугл уместо на сопствено памћење.

Разлика је у томе што ЧетГПТ иде корак даље: Не само да проналази информације, већ их и објашњава, организује и поједностављује. То значи да корисник често прескаче кључни део процеса учења, а то је активно размишљање. Додатни проблем је што информације које АИ даје нису увек поуздане, јер се заснивају на огромним количинама података са интернета, који могу бити нетачни или непотпуни.

Ипак, истраживачи не одбацују вештачку интелигенцију као алат. Напротив, виде велики потенцијал у њеној примени у образовању, али уз јасну меру и контролу. Поента није у томе да се ЧетГПТ избегава, већ да се користи као допуна, а не замена за размишљање. Ако се користи без ограничења, може ослабити способност усвајања и памћења знања.