Већина људи са високим крвним притиском нема никакве симптоме и може га имати годинама, а да тога није свесна. Једини начин да сазнамо да ли имамо висок крвни притисак је да га редовно проверавамо - лекар га контролише током прегледа, а проверу треба вршити редовно и код деце и код одраслих.
Тачни узроци високог крвног притиска нису потпуно познати, али на његов развој могу утицати различити фактори, као што су пушење, гојазност, недостатак физичке активности, превише соли у исхрани, прекомерна конзумација алкохола, старост, породична историја високог крвног притиска и присуство хроничних болести бубрега.
Чињеница је да се висок крвни притисак се често повезује са годинама или вишком килограма, али кардиолози упозоравају: свакодневне навике могу имати необично, али снажно дејство на крвни притисак.
Неке свакодневне радње које људи сматрају безопасним заправо могу утицати на притисак, напомињу страчњаци.
"Стално стресно стање, на пример претерано проверавање мејла или рад без пауза, држи организам у режиму 'бори се или бежи’ изазивајући ослобађање кортизола и адреналина. То сужава крвне судове и повећава притисак", наглашавју кардиолози и додају:
"Ови хормони појачавају упале, повећавају згрушавање крви и узрокују сужавање артерија - све то повећава ризик од кардиоваскуларних проблема, чак и ако се особа осећа нормално".
Стручњаци наглашавају да се овакви "неозбиљни" фактори често игноришу, сматрајући их безопасним. У ствари, хронични стрес и преоптерећење организма могу годинама тихо повећавати притисак, без очигледних симптома. Лекари саветују да се обрате пажња не само на тежину и исхрану, већ и на ниво стреса, режим спавања и свакодневне навике, како би се на време смањили ризици по срце.
Висок притисак - "тихи убица"
Један је од главних узрочника болести срца широм света је управо висок крвни притисак чак и када не достигне нивое који се сматрају потпуном хипертензијом (140/90 mmHg или више). Недавне смернице Европског удружења за кардиологију сада признају да чак и повишен крвни притисак (120-139 систолни и 70-89 дијастолни) носи повећан ризик. Зато стручњаци, као превенције препоручују промене начина живота, нарочито исхрану и физичку активност.