Циљ нове мисије "Артемис II" је да још више приближи човечанство Месецу, први пут након што је легендарни Аполо програм завршен још 1972. године. Овај повратак на Месец није само симболичан, већ представља и увод у нову еру истраживања свемира, која укључује дугорочно присуство људи изван Земље и припрему за будуће мисије ка Марсу.
Избора имена није случајан - у старогрчкој митологији, Артемида (у римској митологији се назива Дијана) је богиња лова, дивљих животиња, природе и порођаја. Према предању, ћерка је врховног бога Зевса и Титанице Лето, као и сестра близнакиња Аполона. Рођена је на острву Делос, а у уметности се најчешће приказује као млада ловкиња са луком и стрелама, у пратњи срне. Временом је све више повезивана са Месецом, делимично кроз поистовећивање са богињом Селена - управо та веза са Месецом дала је додатну тежину избору имена за савремени свемирски програм.
Још један важан разлог лежи у симболици породичних веза: Артемида је сестра Аполона, по коме је назван претходни амерички лунарни програм. Овим избором, НАСА јасно прави мост између прошлости и будућности - од првих корака на Месецу до нових, сложенијих мисија које тек следе.
За разлику од програма Аполо, који је био фокусиран на краткотрајне мисије, Артемис има за циљ одрживо присуство, укључујући изградњу лунарних база и развој технологија за дуже боравке у свемиру.
Друга симболична имена свемирских прогама у Русији и САД
У руској и совјетској космонаутици такође постоје програми са именима која носе одређена значења, али приступ је другачији него у НАСА. На пример, први совјетски програм са људском посадом носио је име "Восток", што значи "исток" и симболизује нови почетак људског освајања свемира, док је његов наставак, "Восход", што значи "успон", указивао на напредак у свемирским достигнућима. Име "Сојуз" користи се за бродове и програм који и данас носи руска космонаутика, а значи "савез", симболизујући сарадњу и стабилност у летовима.
За роботске сонде ка Месецу користили су назив "Луна", директно повезан са циљем мисије, али и са мистеријом и истраживањем, док теретни бродови за снабдевање станица носе име Прогрес, што представља континуитет и напредак у свемирским истраживањима. За разлику од америчке традиције, руски програми ретко користе имена из митологије, више се ослањају на природне и идеолошке симболе, али понекад се митолошка имена користе код научних или роботских мисија.
Постоје и многа друга имена која симболично одражавају природе свемирских програма и служе као инспирација. Крајем педесетих година 20. века, Ејб Силверштајн, НАСА директор за развој свемирских летова, предложио је имена програма која су се ослањала на митове античке Грчке и Рима. Тако је име Меркур, древноримски гласник богова, билоизабрано за први програм људских свемирских летова у САД. Нови комерцијални подухвати такође користе инспиративна имена, иако су референце често новије: На пример, СпејсИкс назива своје ракете Фалкон као референцу на Миленијумски соко из "Ратова звезда", а ракете Блу Ориџина су Њу Шепард и Њу Глен, као референца на оригиналне астронауте Меркура - Алана Шепарда и Џона Глена, преноси "Смитсонијан".