Цвети - улазак Христа у Јерусалим и почетак страдања

Празник је установљен у Јерусалиму крајем 4. века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе. Том приликом народ га је дочекао као цара, простирући своје хаљине и носећи у рукама палмове гранчице.

Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и много народа му се придружило. Када је Исус Христос изишао на Маслинску гору, они који су га пратили повикали су: "Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње, цар Израиљев", пише на порталу СПЦ.

Празничне литургије служе се у славу Спаситеља, који је свесно ишао у сусрет страдањима, па се наредна седмица, која претходи празнику Васкрсења, назива Страсна или Страдална.

Ови дани страдања Христовог су и последњи дани вишенедељног Великог или Часног поста.

У Србији су Цвети празновани и као народни празник, јер је тог дана 1815. године, вожд Другог српског устанка, Милош Обреновић, код цркве у Такову подигао народ на Турке.

Цвеће и важне одлуке

Према обичајима, данашњи дан почиње умивањем водом у којој су јуче, на Врбицу, потопeљни цветови како би укућани били румени и здрави.

Некада је био распрострањен обичај да се на Цвети цео дан шета окићен цвећем. Момци су правили букете и носили их девојкама, а сваки цвет имао је своје значење. 

Врбове гранчице - за напредак и успех, дрен - за здравље, љубичице - да будете миришљави и привлачни, руже - да будете румени и свежи, маргарете - да будете лепи...

Према веровањима, добро је данас доносити важне одлуке и започињати послове, пише РТС.