Сало на стомаку није само естетски проблем. Поред видљивог, поткожног слоја, постоји и много опаснија врста сала, а то је висцерална маст, која се таложи око унутрашњих органа и тихо утиче на здравље. Управо она је повезана са већим ризиком од кардиоваскуларних болести, дијабетеса типа 2, Алцхајмерове болести и одређених врста рака. Проблем често није очигледан, али чак и људи који делују витко могу имати опасно висок ниво ове масти, упозорава др Шон О'Мара, стручњак за смањење висцералне масти.
Према њему, постоје четири кључне грешке које подстичу накупљање ове масти:
Хроничан стрес и недостатак сна
Стални стрес не утиче само на психу, већ и директно на тело. Повишен кортизол, хормон стреса, подстиче таложење масти око органа. Истовремено, недостатак сна ремети хормоне глади и ситости, па људи несвесно уносе више калорија, а нека истраживања показују да лош сан може чак и да "преусмери" масноћу у опасније, висцералне наслаге.
Решење није компликовано, али захтева дисциплину: Редован сан од седам до девет сати и увођење једноставних навика за смањење стреса, попут боравка у природи или мирније вечерње рутине.
Претеривање са кардио вежбама
Иако се често сматра најбољим путем до мршављења, екстремни тренинзи издржљивости могу имати супротан ефекат. Дуготрајно трчање, бициклизам или сличне активности стављају тело под стални стрес, повећавају кортизол и могу довести до губитка мишићне масе.
То успорава метаболизам, а истовремено повећава апетит, што лако води ка преједању. Уз то, може се смањити и "корисна" поткожна маст, која има заштитну улогу у телу. Ефикаснији приступ је комбинација умереног кретања током дана и кратких, интензивних кардио интервала који активирају метаболизам без дуготрајног стреса.
Занемаривање мишићне масе
Мишићи играју кључну улогу у раду метаболизма - када се мишићна маса смањи, било због неактивности или старења, тело постаје склоније накупљању масти, укључујући и оне унутар самих мишића. То додатно повећава ризик од инсулинске резистенције и дијабетеса.
Са друге стране, већи удео мишића повезан је са бољом контролом шећера у крви и ефикаснијим сагоревањем калорија. Зато су кратки, али интензивни тренинзи снаге (бар три пута недељно) један од најефикаснијих начина да се смањи висцерална маст.
Прерађена храна и вишак шећера
Није пресудно само колико једете, већ шта једете. Исхрана богата рафинисаним угљеним хидратима, шећером и ултра-прерађеном храном подиже ниво инсулина и подстиче складиштење масти око органа, преноси "Јаху хелт".
С друге стране, интегралне намирнице - здраве масти (маслиново уље, орашасти плодови, масна риба), протеини и ферментисана храна подржавају метаболизам, смањују упале и побољшавају осетљивост на инсулин. Исхрана која комбинује квалитетне протеине и ферментисане намирнице, уз минималан унос шећера, алкохола и индустријске хране, показује се као један од ефикаснијих приступа.