Ознаке на храни делују као поуздан "водич" када покушавамо да побољшамо исхрану - можемо да видимо да ли храна коју желимо има превише шећера, да ли је дијетална, да ли садржи масти, глутен... Међутим, многе од најпопуларнијих ознака заправо крију детаље које потрошачи ретко примете.
Управо на то упозорава биохемичарка Џеси Иншоспе, која скреће пажњу на то како маркетинг у исхрани може да замагли стварну слику о томе шта уносимо у организам - а једна од најчешћих замки је ознака "без додатог шећера".
Кључ је у тој једној речи - "додатог". Производ може да садржи значајну количину шећера који је природно присутан у састојцима, а да се и даље представља као "бољи избор". Тако, на пример, сок од поморанџе може да носи ову ознаку, иако у једној чаши има око 25 грама шећера (а то је количина која није занемарљива).
Слична логика важи и за друге популарне декларације, попут "без глутена" или "вегетеријанско/веганско". Иако су оне од суштинског значаја за људе са одређеним здравственим стањима или животним изборима, саме по себи не значе да је производ нутритивно вредан или добар за здравље. Често само стварају лажан утисак да је у питању здрава опција, чак и када је реч о ултра-прерађеним намирницама.
Посебно је занимљиво поређење воћних сокова и газираних пића - иако се сок доживљава као "природнија" и "боља" опција, количина шећера може бити практично иста. Организам, на молекуларном нивоу, не прави разлику између извора тог шећера - било да долази из воћа или индустријског производа.
"Ваше тело не прави разлику између шећера из поморанџе и шећера из шећерне репе која се налази у лименци газираног пића," тврди биохемичарка.
Због тога се и све чешће доводи у питање тврдња да су воћни сокови здрав избор, чак и у школама или болницама. Препоруке су да дневни унос шећера не прелази око 25 грама, што значи да само једна чаша сока већ може да достигне ту границу.
Ипак, свакако постоје разлике: Сок од цеђене поморанџе није сасвим исто што и газирано пиће - он садржи витамин Ц, фолате, калијум и друге корисне нутријенте. Проблем настаје када се конзумира у већим количинама и када замењује цело воће, које доноси и влакна и стабилнији утицај на ниво шећера у крви, преноси "Јунилед".
На крају, суштина није у томе да се одређене намирнице потпуно избаце, већ да се разуме шта заиста стоји иза ознака на паковању.