Ипак постоји нешто што се креће брже од светлости, потврђују научници

Многи мисле да нема ништа брже од светлости, али наука није баш тако једноставна - резултати истраживања, објављени у престижном часопису Нејчр, ипак говоре нешто другачије. 

Заправо, научници су успели да забележе кретање такозваних оптичких вртлога или фазних сингуларитета, посебних "рупа" у структури светлости, где њен интензитет пада на нулу. Они су познати у науци, али до сада их није било могуће директно посматрати.

Ове тамне области настају када се светлосни талас увија попут вадичепа. У самом центру, таласи се међусобно поништавају, остављајући тачку нултог интензитета - зону потпуног мрака. Према теоријским предвиђањима, такви "згуснути делови таме" могу се кретати брже од самог светлосног таласа - слично као што вртлози у реци престижу струју.

Међутим, посматрање овог феномена у пракси показало се као изузетно тешко: одвија се на нано-нивоу и у временским интервалима од квадрилионитих делова секунде.

Научници су саставили "филм" кадар по кадар

Да би "ухватили" ово неухватљиво кретање, тим је прибегао занимљивом решењу. Користили су посебан дводимензионални материјал - хексагонални нитрид бора. Он може да подржи необичне светлосне таласе, такозване фононске поларитоне, хибриде светлости. Они се крећу много спорије од саме светлости и могу бити јако локализовани, што омогућава истраживачима да их детаљно посматрају.

Затим су физичари користили електронски микроскоп велике брзине са до тада невиђеном просторном и временском резолуцијом, који је бележио догађаје који су се одвијали за свега три квадрилионита дела секунде.

Понављајући експеримент више пута са микро-кашњењима, научници су саставили "филм" који приказује како се два вртлога супротних знакова привлаче, убрзавају и на крају уништавају један другог, при чему на тренутак достижу надсветлосне брзине, пише АИФ. 

А шта је са теоријом релативности

Зашто ово откриће не нарушава теорију релативности Алберта Ајнштајна, која тврди да ништа не може да се креће брже од светлости? Разлог је у томе што ови тамни вртлози не носе ни масу, ни енергију, нити било какву информацију. Њихово кретање није физичко померање материје, већ геометријска промена таласног обрасца. Ипак, сама чињеница да постоји структура која локално може да "претекне" светлост оставља снажан утисак.

Научници истичу да ово откриће открива опште физичке принципе који важе за таласе било које природе - акустичке, хидродинамичке или оне у сложеним системима попут суперпроводника. Такође, наглашава да метод који су научници развили омогућава ефикасно праћење изузетно брзих и тешко уочљивих појава у хемији, физици и биологији. Истраживачи планирају да наставе рад преласком на тродимензионални простор, где понашање оптичких вртлога може бити још сложеније. За сада, остаје нам да се дивимо чињеници да у овом свету, макар на микронивоу, постоји нешто што се креће брже од светлости.