
Фосили из Кине показују да се сложен живот развио милионима година раније него што се мислило

Новооткривени фосили са налазишта на југозападу Кине, очувани у изузетним детаљима пружају увид у далеку прошлост Земље познату као едијакаријум (пре 635 до 542 милиона година). Откриће указује да су сложене животиње, можда чак и преци свих кичмењака, постојале милионима година раније него што се раније мислило.
Неке врсте организама биле су познате и раније из поменутог периода, али се еволуција сложеног животињског света дуго повезивала са камбријумом, каснијим периодом (од пре 542 до 488 милиона година), када је разноврсност и сложеност живог света нагло порасла.
Током камбријске експлозије појавиле су се животиње са широким спектром необичних облика и прилагођавања. Неке групе су изумрле, али су друге временом довеле до настанка савремених животињских група као што су хордати, ракови и мекушци. Пошто фосилни записи из камбријума показују огромну разноврсност, а научници су дуго сматрали да сложен живот још није постојао у едијакаријуму, пише Си-Ен-Ен.
Међутим, фосили из Кине причају другачију причу. Ови организми без костију очували су се као биофилм, брзо су били затрпани и сабијени између слојева стена, остављајући дводимензионалне отиске својих органских ткива. Очувана су читава тела животиња. Структуре за исхрану, удови, па чак и трагови унутрашњих органа, који се обично губе током фосилизације, и даље су видљиви.
По први пут научници имају веома детаљне примере животиња из касног едијакаријума. Оно што је међународни тим истраживача уочио указује да се сложен животињски свет појавио између најмање четири милиона година пре камбријума, објављено је у часопису Science.
"Пронашли смо оно што смо дуго очекивали, а то су фосили из едијакаријума очувани попут оних из периода камбријума. Заправо почињемо да срећемо неке од организама који су слични оним из камбријума, како се појављују у едијакаријуму када имате квалитетно очуван материјал", кажу научници.
A fossil bed in China containing animals up to 554 million years old suggests that we may have to reconsider the idea that life suddenly diversified during the Cambrian explosion https://t.co/3fZJ9uj7zq
— New Scientist (@newscientist) April 2, 2026
Шест примерака у облику пехара подсећало је на врсту животиње из едијакаријума под називом Haootia quadriformis, која је била део групе фосила пронађених у Њуфаундленду који датирају из периода пре 565 милиона година. Фосили налик црвима са "чврстим" дисковима, укупно 56 фосилизованих организама, били су другачији од било које друге древне животиње.
Посебно је занимљиво што неки фосили показују очувана црева, што је изузетно ретко за овакве организме. Многи од њих показују билатералну симетрију - леву и десну страну тела које се огледају, што је особина већине савремених животиња и доказ да се развила још пре камбријума.
Најинтригантнији су фосили који би могли представљати деутеростоме, групу животиња која обухвата кичмењаке, као и морске звезде и јежеве. До сада су најранији такви фосили потицали из камбријума, па ово откриће помера њихово порекло још даље у прошлост.
"То показује да су наши преци кичмењака постојали већ у овој раној фази еволуције животиња. Мислимо да је то заиста узбудљиво", наглашавају научници.
Ипак, класификација ових давно изумрлих животиња није једноставна, јер се заснива на ограниченом броју очуваних карактеристика, а многе не личе ни на један данашњи организам.
Иако резултати указују да су сложене животиње почеле да се развијају већ крајем едијакаријума, камбријска експлозија је и даље донела нове и важне животињске групе, попут мекушаца и зглавкара, као и до тада невиђену разноврсност врста.
Ово истраживање је тек почетак проучавања стотина пронађених фосила. Научници ће наставити да испитују услове који су омогућили њихово изузетно очување, као и начин живота, понашање и међусобне односе ових древних организама, међу којима су се, вероватно, налазили и наши најранији еволутивни преци.
Локалитет је површине свега око 50 квадратних метара. Током више истраживања између године ископано је око 700 фосила, од којих око 200 припада животињама, већином мањим од 2,5 центиметра.


