Архангел Гаврило јавио се Девици Марији у Назарету, поздравивши је речима: "Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама!".
Према теолошким тумачењима, реченица небеског гласника постала је прва радосна вест за човечанство након изгнања Адама и Еве из Раја. Поред тога, како учи вера, анђеоска вест представљала је први корак ка остварењу Божијег промисла, који је окончан васкрсењем Исуса Христа из мртвих. Тиме је свима отворен пут у Царство Божије, одакле су први људи били изгнани.
Отуда се и Благовести сматрају колико великим толико и радосним празником. Са овим догађајем отпочела је историја спасења људског рода.
Благовести се убрајају у ред Богородичиних празника, а у црквеном календару овај празник је означен црвеним словом.
Назив "Благовести" дословно значи "блага" или добра вест, вест о Христовом доласку и почетку спасења људи, како се тумачи у црквеном предању. Зато празник има изразито радостан карактер, иако често пада у време Васкршњег поста.
У богослужењу овог дана посебно се истиче смирење и послушност Богородице, која прихвата Божију вољу речима: "Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој". Управо тај чин прихватања сматра се једним од кључних тренутака у хришћанској теологији.
Благовести су један од 12 највећих хришћанских празника.
Благовести су, уз Цвети, једина два дана када је дозвољено јести рибу током Васкршњег поста, међутим, ове године риба се не једе на Благовести зато што се празник обележава у току Страсне седмице, већ се пости на уљу.
Благовести се веома поштују, посебно међу женама.
Обичаји и веровања у Србији
Овим празником, по народном календару, завршава се зима, па тек почиње сетва јарих жита, орезивање воћњака и винограда.
Како се верује у нашем народу, и саме птице тек после Благовести почињу да свијају гнезда.
Верује се да је од данас до Великог петка добро започети неки већи посао.
Добар је период и за доношење важнијих животних одлука.
Обичаји у Русији
Благовести су се у старој Русији прослављале тихо, у молитви и размишљању. Тога дана верници су обавезно одлазили на службу, освештавали просфоре (богослужбени хлеб), а мрвице од хлеба нису бацали, већ су их додавали сточној храни ради здравља и доброг рода.
У селима су се за празник облачила најбоља одећа, јер је требало достојно дочекати пролеће. Да би оно било топло, "дозивали" су га - певале су се посебне песме.
Овај дан називан је и "полу-Васкрс", јер се, према предању, веровало да утиче на време за празник Христовог Васкрсења. Народна изрека каже: "Какво су Благовести, таква и Светла недеља."