Поводом 65. годишњице историјског лета у свемир, у Русији је покренут пројекат "Први међу звездама", који се бави не само самим подвигом овог космонаута, већ и његовим дугорочним утицајем. У оквиру Недеље космоса (од 6. до 12. априла) пројекат подсећа се на то како је један лет заувек променио ток историје и отворио питање шта стоји иза таквих достигнућа. Зато вреди осврнути се на свакодневицу човека који је све то започео и погледати како је заиста изгледао живот иза легенде.
Ред, рад, дисциплина
Гагарин је дисциплину усвојио рано, током школовања у Оренбуршкој пилотској школи, коју је завршио са почастима. Толико се истицао да је постао помоћник команданта вода, задужен за свакодневни ред. Како је касније сведочио његов колега Вјачеслав Виљамски, Гагарин је контролисао буђење, вежбе и присуство настави - и никада себи није дозвољавао опуштање, већ је примером постављао стандарде другима.
Када је ушао у први космонаутски корпус, захтеви су постали још строжији. Према записима Николаја Надеждина у његовој књизи "Јуриј Гагарин", ретко ко је испадао из корпуса због здравља - много чешће је пресуђивао карактер. На пример, космонаут Макс Рафиков је отпуштен након сукоба са претпостављенима, док су други космонаути изгубили шансу за лет у свемир после инцидента у патроли, који је укључивао алкохол и сукоб са старешином. Другим речима, у том систему није било простора за грешке.
Гагарин је ту логику примењивао и на себе. У музеју Звезданог града сачуван је његов стони календар, отворен на 27. март 1968. године, са детаљно испланираним обавезама. Та навика пратила га је још од младости: Свако јутро почињао је вежбама, радом са теговима и туширањем, па тек онда прелазио на дневне задатке. Његов дан био је испланиран готово до последњег минута.
"Данас чистим тепихе": Породични човек и домаћин
Ипак, оно што највише изненађује јесте његов приватни живот. Иако глобална звезда, код куће је био потпуно другачији. Према писцу Владиславу Артјомову, редовно је помагао супрузи Валентини и бринуо о ћеркама, Лени и Галини.
Када би се супруга вратила кући, умео је у шали да поднесе "извештај" да су деца окупана, нахрањена и да спавају. Није му било испод части да чисти, кува или у дневник упише обавезу да помогне око кућних послова: "Данас треба да помогнем Ваљи да очисти тепихе."
Његов непоколебљиви интегритет, међутим, није увек био добро прихваћен. Још током обуке, тројица кадета толико су се побунили против строгих правила да су га једном приликом претукли, због чега је завршио у болници. Ипак, ни тај инцидент није га натерао да ублажи своје ставове и остао је доследан до краја.
Иста дисциплина владала је и у породичном животу. Како је писао Павел Попович, сваки дан после доручка Гагаринови су заједно правили план дана, корак по корак. Највећа казна за ћерке била је проста претња да ће о свему бити обавештен отац. Ипак, он није био строг у класичном смислу - девојчице су га обожавале, трчале му у загрљај и због тога добиле његов нежни надимак: "лепљиве".
За Гагарина, дисциплина није била ограничење, већ услов слободе. Управо захваљујући тој строгости према себи могао је да издржи притисак, преузме ризик и уради оно што нико пре њега није - да постане први човек који је напустио Земљу.