Када осам сати сна можда више није довољно: Тело спава, мозак остаје будан

За многе људе, одмор (пауза, лежање или одлазак у кревет) више не представља тренутак када се човек заиста одмара. Уместо тога, одмор само прекида рад или активности, али ум и тело нису заиста опуштени - мозак наставља да буде активан, прима обавештења, мисли о обавезама и стресу. Такође, сан долази лагано, ако уопште долази, а јутро доноси исти туп умор као и претходне ноћи, пише Нешнал џиогрaфик.

У лабораторијама за испитивање сна, истраживачи уочавају један образац: Смањено време проведено у спороталасном сну - стадијуму који је највише повезан са поправком ћелија и метаболичким опоравком, упркос нормалној укупној дужини сна. Осам сати у кревету више не гарантује да се тело у потпуности обновило.

Лако је ово протумачити као лични неуспех: превише времена пред екраном, неспособност да се искључимо. Ипак, научници који проучавају сан кажу да проблем иде дубље. "Можда завршите дан, али ваш мозак није добио хормоналне и нервне сигнале да је безбедно да се опустите - кортизол се снижава, активирају се парасимпатички путеви, а циркадни сат се потпуно пребацује у ноћни режим", кажу.

Стална дигитална стимулација гура систем награђивања мозга ка жељи за више, остављајући га немирним чак и када се екран угаси, уочавају стручњаци.

Већи ниво зависности од телефона снажно повезан са лошијим квалитетом сна и већим психолошким стресом - чак и код људи који су намерно издвојили време за одмор, указује студија. Проблем није само у томе што екрани одлажу време за спавање - чак и када обезбедимо осам сати и погасимо светла на време, физиологија опоравка можда се не активира. физиологија опоравка а

Време у које идете у кревет вам можда ремети процес мршављења

Да би разумели зашто тај сигнал не функционише, истраживачи сада гледају даље од времена за спавање и улазе у биологију тога како тело препознаје да је безбедно да се опусти. Иако лежимо довољно дуго, све више људи се буди уморно јер тело не улази у фазу дубоког, опорављајућег сна.

Главни проблем није само у екрану или касном одласку у кревет, већ у томе што мозак не добија сигнал да је дан завршен. Због сталне дигиталне стимулације остајемо у стању будности и реактивности, па систем за опоравак не успева да се активира.

Истраживања показују да се смањује време проведено у дубоком сну, чак и када укупно спавамо довољно. Кортизол остаје повишен, нервни систем не прелази у режим одмора, а мозак наставља да "скенира" обавезе и стрес.

Проблем додатно погоршава неправилан ритам спавања - када идемо у кревет у време које не одговара нашем биолошком сату, сан постаје плитак и мање ефикасан.

Решење није само мање екрана, већ јаснији крај дана. Када мозак добије сигнал да су обавезе заиста завршене - кроз рутину, мање светла и искључивање обавештења, тек тада тело може да уђе у прави одмор.

Кључ није само колико спавамо, већ да ли се нервни систем стварно "искључио".