Када бисмо најпростије морали да објаснимо термин токсична продуктивност, рекли бисмо да је то продуктивност на уштрб себе и свог психичког здравља, а под тиме се могу подразумевати регуларно остајање на послу после радног времена, викенди које проводимо за рачунаром, одмори на које носимо лаптоп да бисмо могли присуствовати пословним састанцима, као и бесконачне "ту - ду" (енгл. to-do list -списак задазака и обавеза) листе које себи састављамо. Токсична продуктивност нас тера да себи постављамо превисоке стандарде, узимамо на себе више него што можемо да постигнемо, а када циљеве не испунимо, уђемо у фазу "самокажњавања" и критиковања себе за сваку паузу коју смо направили или одмор који смо узели.
Савремена култура, у неким компанијама и корпоративна, диктира нова правила рада, која подразумевају то да бити добар радник више није довољно добро - треба бити изузетан и најбољи од свих. Ову тенденцију додатно "хране" и велика конкурентност на тржишту, нови, флексибилни облици рада који омогућавају ангажовање стручњака из било које тачке света, али и трка за остваривање финансијских резултата ка којима свака компанија тежи.
Поред тога, савремено доба и друштвене мреже донеле су феномен звани "супермен" - на Инстаграму и другим платформама неретко се сусрећемо са објавама људи који (рекло би се) све стижу: успешни су, запослени у фирми и упоредо имају свој приватни бизнис, зарађују пуно новца, кућа им је увек сређена, кувају, тренирају, стижу да посећују разне конференције и да раде на себи. И када видимо овакве објаве, у нашим главама формира се следећа мисао: "Сви пуно раде, теже ка томе да буду бољи и успева им. Значи, тако треба да поступим и ја". А ако не ускочимо у тај воз продуктивности и савршености, у нама може да се пробуди "синдром варалице": "Нисам тако добар као они, и ово што сам постигао сам постигао случајно".
Постоји ли начин да проверимо да ли смо упали у зачарани круг токсичне продуктивности? Постоји - помоћу једноставне листе за проверу:
- Регуларно остајање на послу прековремено
- Непрестано размишљање о послу, о томе шта још треба да се заврши и који позив да се обави
- Хроничан осећај умора и истрошености
- Недостатак мотивације и пад самопоуздања
- Осећај кривице када се направи пауза или узме годишњи одмор
- Настојање да се пред менаџментом покажу што бољи резултати
Све ово указује на то да смо упали у токсичну продуктивност.
Токсична продуктивност води право у сагоревање, а сагоревање даље ка хроничном умору, јер да бисмо били продуктивни, наш мозак треба и да одмара. Треба да се "ресетује" и не мисли на посао.
Како можемо себи помоћи ако видимо да смо упали у токсичну продуктивност?
- Основне потребе попут времена за ручак или вечеру, слободно време и одмор не треба да жртвујемо зарад новца
- Да престанемо себе да упоређујемо са другима, и сопствени успех меримо у односу на туђи
- Тако популаран "рад на себи" требало би да прилагодимо нашим потребама: не морамо сви учити три страна језика, читати књиге из популарне психологије и ићи на семинаре о постављању граница. Треба да пронађемо оно што нам годи, а не оно што ради већина
- Да пронађемо време за физичку активност, било да је у питању шетња у природи или тренинг
- Негујемо наше вредности и похвалимо себе за све успехе с времена на време, чисто да не