Свима је фасцинантан живот астронаута и њихов одлазак у васиону, а посебно оно што интересује многе јесте како се људско тело понаша у таквим условима и кроз какве све промене пролази током боравка у свемиру. Стручњак Центра за обуку космонаута "Ј. А. Гагарин" Марија Пушкар-Василевска, појашњава шта се заправо дешава са човеком пре лета, изван Земљине орбите, током и после слетања.
Шта можемо очекивати од космоса
Утицај фактора свемирског лета почиње већ током лансирања ракете. У тој фази космонаут осећа преоптерећења, промене атмосферског притиска и ротацију. Затим делују бестежинско стање и јонизујуће зрачење. Бестежинско стање космонаути веома воле и управо им оно највише недостаје када се врате на Земљу. Утицај зрачења у свемиру износи око 100 милисиверта по лету (на Земљи просечна годишња ефективна доза зрачења износи око 2,4 милисиверта, а на Међународној свемирској станици достиже и 200 милисиверта годишње). После три свемирска лета, крв космонаута се испитује на појаву мутација.
Још један важан фактор је бука уређаја на станици, пре свега вентилатора који циркулишу ваздух. При сталној изложености буци може доћи до оштећења слуха, па космонаути скоро увек носе слушалице или чепиће за уши. Поред тога, са панела на станици се ослобађа доста прашине, што може изазвати алергијске реакције, али и то се успешно контролише, појашњава стручњак.
Такође, наглашава да у бестежинском стању, на први поглед, нестају проблеми са коштано-мишићним системом. Болести зглобова, кичме и вена ногу, које су последица сталног оптерећења услед гравитације на Земљи, у свемиру нестају. Зглобови не боле, леђа не сметају, а сматра се и да космонаути мало "порасту", јер се међупршљенски дискови благо исправе.
Међутим, први летови су показали да се космонаути по повратку често тешко крећу. Долази до атрофије мишића и смањења минералне густине костију, јер у бестежинском стању крв не циркулише довољно кроз мишиће и кости. Зато су током лета неопходне сталне физичке активности. Данас се космонаути враћају у добром стању, јер на станици вежбају два пута дневно.
Како се космонаути припремају за лет
Поред тога што је потребно да савладају бројне теоријске дисциплине, космонаути стално тренирају. Припрема за лет траје 11 година - човек за то време сазрева, и важно нам је да његов организам остане у доброј форми.
Кандидати морају да испуњавају и строге физичке услове: старост од 26 до 35 година, висину између 155 и 190 центиметара и тежину од 50 до 95 килограма, уз потпуно одсуство хроничних болести. У почетној фази достављају основне медицинске податке, док касније пролазе кроз детаљна и свеобухватна испитивања.
Једном годишње спроводи се опсежна контрола здравља која укључује проверу рада срца, електрокардиограм, ултразвук и друге дијагностичке процедуре. Посебни тестови, као што су пасивни постурални тест, боравак у барокомори и испитивања у центрифуги, служе за проверу издржљивости организма у условима хипоксије и великих убрзања.
Поред одличног здравља, неопходна је и врхунска физичка припремљеност. Једнако важну улогу има и психолошка стабилност - способност рада у тиму, сналажење у кризним ситуацијама и прилагођавање непознатом окружењу.
Шта се дешава са телом током лета
У условима бестежинског стања долази до значајне прерасподеле течности у организму. Крв, лимфа и ликвор више се не понашају као на Земљи, што у првим недељама може изазвати главобољу, вртоглавицу и мучнину. Временом се организам прилагођава новим условима.
Током дуготрајних мисија може доћи до развоја неуроокуларног синдрома, који подразумева оток очног живца и промене на очној јабучици, што може утицати на вид. Такође, долази до смањења густине костију, иако је та појава данас мање изражена него раније захваљујући редовном вежбању.
Физичка активност је обавезаан део свакодневице у свемиру. Космонаути користе траке за трчање, бицикле и друге справе, као и специјално одело "Пингвин", које ствара отпор и омогућава континуирано оптерећење мишића.
За припрему повратка на Земљу користи се и одело "Чибис", које ствара негативан притисак у доњем делу тела и помаже кардиоваскуларном систему да се поново прилагоди гравитацији.
Повратак на Земљу
И поред припрема, повратак на Земљу представља велики изазов за организам. Крв се нагло спушта ка доњим екстремитетима, због чега космонаути често нису у стању да одмах стоје или ходају.
У том периоду користи се посебно одело "Кентаур", које делује попут компресионе опреме и помаже стабилизацији циркулације у првим данима након слетања.
Опоравак почиње одмах по повратку и обично траје три до четири недеље, уз стални лекарски надзор. Обухвата масаже, физичке вежбе и пливање, док потпуни повратак у нормално стање може потрајати и до шест месеци.
Будућност свемирских летова
Искуства из дуготрајних мисија показују да људско тело може да издржи услове свемирских путовања, чак и оних који трају више месеци. Главна ограничења не односе се на човека, већ на технолошке могућности, сматра стручњак.