Ватра, зидине, неустрашивост: Шта је Наполеона највише изненадило у Русији

Уместо одлучујућих битака, победа и предаја, Наполеона је у Русији дочекао рат који га је исцрпео до самих граница. Неочекивано празни градови и људи спремни да униште сопствено да не би пало у руке непријатеља, су га ухватили неспремног, а о томе сведоче следеће историјске приче:

Тактика повлачења

Европски ратови тог времена углавном су се решавали једном великом битком: Освоји се град и рат је практично готов. Међутим, у Русији то правило није важило, јер би се војска (са становницима) повлачила из градова без директног сукоба.

Французи су улазили у градове попут Витебска и Смоленска, али уместо победе би затекли пустош - није било људи, ни хране, ни других ресурса. Све што би могло да помогне непријатељу било је уништено или однето. Наполеонова војска је и даље напредовала, али без правог циља и све даље од својих база. Уместо поноса због брзе победе, почео је да осећа замор и несигурност.

Тврђаве које не попуштају

Још једно непријатно изненађење чекало га је код Смоленског Кремља. У Европи је Наполеон био навикао да артиљеријом брзо пробија утврђења, али у овим градовима то није ишло тако лако. Дебели зидови одолели су топовским куглама које су у другим ратовима рушиле градове и тада су Французи први пут наишли на отпор који нису предвидели.

Москва без људи - и у пламену

Када је стигао у Москву, Наполеон је очекивао уобичајени сценарио - да му представници града предају кључеве и признају пораз. Уместо тога, затекао је тишину. Град је био готово празан, а онда су уследели пожари. Москва је убрзо планула, а ватра се ширила упркос покушајима Француза да је угасе. Руси су сами палили свој град, не желећи да га препусте непријатељу. За Наполеона, који је рачунао на ресурсе освојеног града, ово је био потпуни преокрет.

"Москва се претворила у море ватре", забележио је Наполеон Бонапарта, али оно што га је заиста потресло није био сам пожар, већ понашање људи који су га изазивали. Његов блиски сарадник, генерал Арман де Коленкур, касније је пренео Наполеонове утиске са лица места. Док су једног од њих водили на стрељање, човек је, по Наполеоновом сведочењу, уз осмех довикнуо: "Мене можеш убити, Французе, али Русију никада!"

Народ који није желео "ослобођење"

Наполеон је веровао да ће га руски сељаци дочекати као ослободиоца, јер је у Европи често рушио старе поретке, али у Русији се догодило супротно. Сељаци нису стали на његову страну. Напротив - уништавали су сопствене усеве, склањали се у шуме и нападали француске јединице које су покушавале да прикупе храну. Уместо подршке, Наполеону је пружен отпор са свих страна.

Пораз који је променио поглед

На крају, Наполеон више није гледао на Русију истим очима. Схватио је да се не бори само против војске или владара, већ против друштва које функционише по другачијим правилима, због којег је наводно изговорио чувену фразу: "Кад бих имао руску војску, освојио бих свет."