Православни верници обележавају Васкрсење Исуса Христа, празник који прославља победу живота над смрћу. Према јеванђељу, Исус је разапет у петак, у суботу је прележао у гробу, а у недељу је васкрсао из мртвих. На тај начин победио је смрт и свим људима даровао вечни живот.
Васкрсење Господа Исуса Христа је темељ Хришћанства: "А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, празна је и вера наша", односно сва вера и проповед Христових ученика, а касније и сваког хришћанина, ниче из тог најважнијег Христовог дела. На истини да је Христос васкрсао заснива се и нада хришћана у сопствено васкрсење: "Јер, као што у Адаму сви умиру, тако ћe и у Христу сви оживети".
Пошто је Христово васкрсење било у недељу, тога дана ћe се хришћани сећати и славити своје ослобођење од греха и смрти. Тога дана је новозаветни празник Васкрс, а на тај дан црква пева: "Ово је дан који створи Господ, радујмо се и веселимо се у њему".
Васкрс је покретан празник, који се увек везује само за дан недељни, и може пасти у размаку од 35 дана, од 22. марта до 25. априла. Цела недеља по Васкрсу назива се Светла недеља, а црквене песме које се тада певају, пуне су радости и весеља, певају се чак и у тужним приликама, на погребу, ако би се десио те недеље, пише на порталу СПЦ.
Васкршње славље је за вернике крај Великог поста, а први мрсни залогаји су васкршња јаја која се, према древном обичају, фарбају у црвено као симбол проливене крви Христове.
Народни обичаји и веровања
На трпезама су корпе са јајима, обичај је да домаћим узме јаје, па онда остали укућани и онда почиње ритуал туцања јајима. Приликом туцања изговара се, такође "Христос Васкрсе" и "Ваистину Васкрсе". У наредним данима свако ко долази у дом дарује се јајима, а такође и гости носе јаја на поклон.
Према обичајима децу треба дотаћи васкршњим јајетом по образу да буду румена и здрава током године. Такође, на Васкрс се устаје у зору, али не треба заспати пре поноћи јер ће се, према веровању, спавати током целог лета и ништа се неће постићи.