Док мушкарци и даље доминирају орбитом, жене још увек нису подједнако заступљене у свемирским мисијама - иако су одавно доказале да могу све исто да постигну (а понекад и више). Од првих летова у свемир до данас прошле су деценије, али питање равноправности у космонаутици и даље остаје отворено, што се најбоље види кроз приче пионирки које су рушиле баријере и савремене мисије које постепено мењају правила.
Још шездесетих година, лекар Ренди Лавлејс указивао је да би жене могле бити изузетно погодне за свемирска путовања - мање тело значи мању потрошњу ресурса у ограниченом простору летелице. Његов научни програм показао је да жене могу равноправно да се такмиче са мушкарцима, а понекад их и надмаше. Ипак, упркос тим раним сазнањима, равноправност у свемирским посадама и даље се спорије остварује него што се очекивало.
Колико жена астронаута има на свету
До средине априла 2026. године, према пројекту "Ко је у свемиру", укупно 781 особа летела је у свемир. Од тога, само 84 су биле жене - око 11 одсто.
Жене које су стигле у орбиту долазе из Русије, Канаде, Кине, Јапана, Уједињеног Краљевства, Француске, Сједињених Држава, Италије и Јужне Кореје. У скорије време, НАСА је у оквиру мисије "Артемис II" послала и астронауткињу Кристину Кох у лунарну орбиту, чиме је направљен важан корак ка повратку људи на Месец.
Прва жена космонаут
Прва жена у свемиру била је Валентина Терешкова, која је 16. јуна 1963. године полетела у летелици "Восток-6". Изабрана је међу више од 400 кандидата и у том тренутку имала је само 26 година.
Терешкова се пријавила у космонаутски програм инспирисана летом Јурија Гагарина 1961. године. Иако није била пилот, имала је значајно искуство у падобранству - чак 126 скокова.
Након ње, друга жена у свемиру постала је Светлана Савицкаја 1982. године - уједно и прва жена која је извела свемирску шетњу - а убрзо су уследиле и Американке Сали Рајд, Џудит Резник и Кетрин Саливан 1984. године.
Колико жена космонаута има у Русији
У историји Русије, укључујући и Совјетски Савез, свега шест жена је летело у свемир: Валентина Терешкова, Светлана Савицкаја, Јелена Кондакова, Јелена Серова, Јулија Пересилд и Ана Кикина, која је свој први лет имала 2022. године.
Страхови и предрасуде о женском телу у свемиру
У раним фазама истраживања, научници нису били сигурни како ће женско тело реаговати у бестежинском стању. Постојали су чак и страхови да би током менструације могло доћи до обрнутог тока крви у телу.
Данас су ти страхови превазиђени. Космонауткиње имају приступ савременој фармакологији и могу безбедно да контролишу циклус током мисије. Некадашње сумње о томе да ли ће жене моћи да имају децу након боравка у свемиру такође су оповргнуте - и Терешкова и Савицкаја касније су родиле здраву децу. Иако су ове научне препреке одавно превазиђене, број жена у космонаутици остаје низак.
Да ли жене уопште желе у свемир и како изгледа обука космонаута
У новијим конкурсима руског Центра за обуку космонаута (ЦОК) ситуација показује одређени помак, али не и драстичан. На конкурсу 2023. године, од 1.400 пријављених кандидата, само 8 жена је прошло у ужи избор, у поређењу са 33 мушкарца.
Тадашњи директор Дмитриј Рогозин позвао је жене да се активније укључе, али је нагласио да не жели вештачку равноправност, већ да се очекује да кандидаткиње испуне строге услове као и мушкарци.
Ипак, пут до свемира је изузетно захтеван, без обзира на пол. Кандидати пролазе кроз тестове у центрифуги, где се окрећу до 70 пута у минути, затим бораве у термокоморама на температурама до 60 степени Целзијуса и у коморама са ниским нивоом кисеоника.
Посебно захтеван је боравак у потпуно изолованој комори, где проводе 72 сата, од чега 48 сати раде без сна. Ту су и тренинзи у бестежинском стању, падобрански скокови, роњење и тестови преживљавања.
Руски космонаути пролазе обуку која траје седам до осам година, а у свемиру бораве и по шест месеци или дуже. Насупрот томе, амерички астронаути се често припремају две до три године за мисије које трају до две недеље.
Свемирска одела су дизајнирана за мушкарце
Препреке са којима се жене космонаути суочавају нису само друштвене, већ и техничке - када је 2019. године отказана прва искључиво женска свемирска шетња отказана, разлог је био недостатак одела одговарајуће величине на Међународној свемирској станици. Превелика одела нису само неудобна, већ могу довести до опасних грешака током мисије.
Искусна астронауткиња Пеги Витсон истицала је да су свемирске шетње теже за жене управо због лоше прилагођене опреме.
Каква је будућност жена у свемиру
Симболични искораци већ су направљени - руска космонауткиња Ана Кикина је 2022. године полетела у оквиру мисије америчке приватне компаније "Спејс Икс" и постала први руски космонаут који је летео у летелици Кру Драгон, где је боравила све до марта 2023. године.
Истовремено, Русија је започела сарадњу са Тунисом како би обучила прву туниску астронауткињу, што отвара врата и за прву Африканку на Међународној свемирској станици.
Да се простор постепено шири и за нове земље и нове генерације, показује и пример Белорусије - Марина Василевскаја је 2024. године провела 13 дана у орбити и безбедно се вратила на Земљу. Ипак, и поред ових помака, најаве да ће у оквиру америчког програма Артемис жена крочити на Месец и даље остају без коначне потврде, јер састав будућих посада још није дефинисан, преноси "РБК Тренд".
Све то говори да се врата свемира за жене полако отварају, али не оном брзином коју би технолошки напредак омогућио. Упркос доказаним способностима, њихов пут ка орбити и даље зависи не само од науке, већ и од одлука, система и предрасуда које се много спорије мењају.