У нашем телу постоје ћелије које не припадају нама, али остају ту читав живот. Током трудноће долази до размене ћелија између мајке и детета, а део тих ћелија преживљава деценијама, понекад и трајно. Занимљиво је да их имуни систем не напада као што би се очекивало, већ их у већини случајева прихвата као део организма, а имунолози су сада дошли до објашњења зашто је то тако.
Мали број мајчиних имуних ћелија, које током трудноће прелазе преко постељице, активно "обучава" имуни систем фетуса да те ћелије прихвати и толерише током целог живота.
Размена ћелија између мајке и фетуса није новост - то је добро забележен феномен о коме се зна више од 50 година - ћелије прелазе између мајке и бебе и могу да се задрже у органима као што су срце и мозак. Пјава се зове фетални микрoхимеризам и дешава се у оба смера: Свака жена која је била трудна задржава ћелије свог детета, док свако дете носи и ћелије своје мајке.
Ове "заостале" ћелије дуго су представљале загонетку за имунологију, јер се имуни систем у основи заснива на идеји да би требало да препозна и елиминише све што је страно.
Како би даље проучавали овај феномен, тим истраживача из Дечјег болничког центра у Синсинатију желео је да разуме како те мајчине ћелије успевају да избегну напад имуног система и какву улогу имају у његовом формирању током развоја фетуса.
Истраживачи су овај процес проучавали на моделу мишева. Узгајали су генетски модификоване мишеве чије су имуне ћелије могле селективно да се уклањају, како би могли да испитају шта се дешава када се прекине ова толеранција.
Мали подскуп мајчиних имуних ћелија опстајао је дуго након рођења. Ове ћелије биле су снажно повезане са ширењем регулаторних Т ћелија, односно ћелија које "сигнализирају" имуном систему да је све у реду и да нема потребе за реакцијом.
Када су истраживачи уклонили управо те специфичне мајчине ћелије код потомака, резултати су били драматични: Регулаторне Т ћелије су нестале, а са њима и имунолошка толеранција према мајчиним ћелијама.
Ово указује да доживотна толеранција на те ћелије зависи од врло мале, али кључне групе мајчиних ћелија и да се та равнотежа мора активно одржавати током живота - другим речима, није реч о једнократном "подешавању" у током трудноће које потом траје заувек, преноси "Сајенс алерт".
Студија такође поставља важно питање: Да ли су ове ретке ћелије узрок болести или се појављују у оболелим ткивима као део природног процеса поправке и зарастања. Ово истраживање отвара нове правце за разумевање различитих болести, укључујући аутоимуне поремећаје, канцер и неуролошке болести, са којима се микрoхимеризам све чешће доводи у везу.