АИ утиче на наш мозак након само 10 минута употребе, упозоравају научници

Класичан процес учења, који не укључује АИ, је често спор и захтеван - али управо он гради стварно разумевање. С друге стране, откривено је да само 10 минута тражења помоћи од вештачке интелигенције може да смањи нашу истрајност и ослаби самосталне когнитивне перформансе. 

До тог забрињавајућег податка су научници дошли након спровођења серија тестова са више од 1.200 учесника. Испитивано је њихово математичко знање и разумевање прочитаног. Док им је вештачка интелигенција помагала, резултати су били бољи. Међутим, чим су учесници наставили да раде без те помоћи, постизали су слабије резултате и брже одустајали. Дакле, кључно је да ефекат није дошао после дуготрајне употребе, већ након само неколико минута.

Проблем лежи у ономе што се може назвати "размишљањем без трења". Когнитивно трење (напор, несигурност, грешке) није сметња, већ суштински део процеса учења, а управо кроз тај отпор настаје разумевање.

Велики језички АИ модели, међутим, тај отпор уклањају - они не пролазе кроз процес размишљања, већ директно нуде решење. Уз одговор долази и осећај сигурности који делује као разумевање, иако изостаје стварни ментални рад који је иначе неопходан.

Услови у којима функционише вештачка интелигенција готово су обрнути од оних у којима се развија људска интелигенција. Човек до сигурности долази након труда, док системи вештачке интелигенције одмах "испоручују" одговоре, без унутрашњег отпора и искуства које стоји иза њих. Када се навикнемо на такав модел, почињемо да мењамо сопствене стандарде - изазов нам делује као "квар", а оклевање као неефикасност.

Сличан образац је примећен и у различитим областима, од медицине до вожње и писања: Док технологија помаже, перформансе расту, али након њеног уклањања падају испод почетног нивоа. То значи да се не губи само тренутна помоћ, већ и део самосталне способности. 

У том контексту, истрајност се не показује као урођена особина, већ као вештина која се развија. То је способност да настављамо да решавамо проблем онда када решење није одмах доступно. Управо та навика се постепено губи када одговори увек долазе споља, а са тим нестаје и толеранција на неизвесност, која је кључна за свако дубље размишљање, преноси "Сајколоџи тудеј".

То не значи да је вештачка интелигенција нужно проблем. Када се користи као подстицај, а не као готово решење, може да прошири размишљање и отвори нове правце. Проблем настаје када постане подразумевани начин рада, који елиминише напор и убрзава завршетак.

Зато се кључно питање више не односи на то шта вештачка интелигенција може, већ на то шта се дешава са начином на који је користимо и како утиче наше размишљање - јер ако изгубимо навику суочавања са потешкоћом, губимо и основу за учење и развој.