Поред тога што олакшава приступ информацијама, вештачка интелигенција све више утиче и на то како људи замишљају и тумаче прошлост. Управо тај утицај био је у фокусу новог истраживања које је предводио антрополог Метју Магнани, са циљем да се испита колико су садржаји које генеришу ови системи у складу са савременим научним сазнањима.
У оквиру студије, научници су користили два различита алата вештачке интелигенције како би генерисали слике и описе свакодневног живота неандерталаца. Тестирање је спроведено кроз више серија упита са укупно четири различита сценарија, а сваки је поновљен по сто пута. Неки упити су били формулисани тако да наглашавају научну тачност, док су други били општији или су укључивали додатне детаље, попут одеће коју су носили и активности којима су се бавили.
Резултати су показали да квалитет и тачност одговора у великој мери зависе од извора на којима су ови системи тренирани. У овом случају, и визуелни и текстуални садржаји ослањали су се на застареле научне интерпретације.
Посебно је уочено да су генерисане слике неандерталце приказивале кроз призму старих стереотипа - као погрбљене, претерано длакаве и готово мајмунолике фигуре. Овакви прикази потичу из научних тумачења старих више од једног века и не одражавају савремено разумевање њиховог изгледа и понашања. Поред тога, визуелни садржаји су често изостављали жене и децу, чиме су додатно појачавали једностране и непотпуне представе.
Сличан образац примећен је и у текстуалним описима. Око половине генерисаних резултата није било у складу са данашњим научним сазнањима, док је у појединим случајевима тај проценат премашивао и 80 одсто. Описима је недостајала сложеност и разноликост неандерталског живота коју истичу савремена истраживања.
Поред тога, и слике и текстови често су садржали анахронизме - елементе који не припадају том историјском периоду, попут корпи, сламнатих кровова, мердевина, па чак и материјала као што су стакло и метал.
Детаљном анализом утврђено је да одговори различитих система вештачке интелигенције одражавају научну литературу из различитих периода. Један модел је највише кореспондирао са истраживањима из шездесетих година прошлог века, док је други био ближи радовима из касних осамдесетих и раних деведесетих. То показује да квалитет одговора директно зависи од тога колико су савремени научни подаци укључени у њихове базе, преноси "Сајтех Дејли".
Закључак истраживања је да генеративна вештачка интелигенција није неутралан извор знања, већ систем који репродукује информације на основу података којима располаже - чак и када су ти подаци застарели. Због тога се све више истиче потреба да корисници, посебно ученици и студенти, развијају критички однос према овим алатима и не прихватају добијене одговоре без провере. У супротном, постоји ризик да технологија која би требало да прошири знање заправо чини супротно.