Слепо црево, умњаци и још много тога: Ови делови нашег тела су "вишак" након еволуције

Делови тела које имамо, а који су време изгубили или значајно променили функцију, називају се рудиментарне структуре. Иако су често безазлени, неки од њих умеју и да направе озбиљне проблеме, а у наставку наводимо неколико примера "вишка" након еволуције: 

Слепо црево: Од корисног органа до потенцијалне опасности

Ова мала, кесаста структура се налази на месту где се спајају танко и дебело црево. Код биљоједа је овај орган много развијенији и служи за варење биљних влакана, али код људи је његова улога временом ослабила.

Данас постоје претпоставке да слепо црево може имати улогу у имунитету или да служи као "резервоар" корисних бактерија које помажу опоравку после цревних инфекција. Ипак, упркос тим потенцијалним користима, оно је познатије по проблемима које може да изазове. Упала слепог црева је хитно стање које се брзо развија и може довести до пуцања и озбиљне инфекције.

Добра страна је што је операција уклањања релативно једноставна, а организам без овог органа функционише без већих последица - што додатно доводи у питање његову стварну потребу.

Умњаци: Зуби који више немају где да стану

Умњаци, односно трећи кутњаци, још један су чест пример "вишка" из прошлости. Код наших предака, који су имали веће вилице и грубљу исхрану, ови зуби су били корисни за жвакање. Данас је ситуација другачија - људске вилице су се смањиле, па често нема довољно простора за ове зубе.

Због тога изазивају бол, померање других зуба и разне компликације, па се зато код чак око 85 одсто одраслих хируршки уклањају. Постоји и теорија да су некада били корисни јер су људи раније чешће губили зубе, па би умњаци "ускочили" као замена. Данас, уз бољу негу зуба, та потреба практично не постоји.

Крајници: Одбрана која може да се окрене против нас

Крајници су део имуног система и имају улогу да зауставе патогене који улазе у организам кроз уста и нос. Међутим, проблем настаје када се сами инфицирају.

Код неких људи, крајници постају извор хроничних упала и компликација, па се уклањају, а то доводи до питања да ли њихова корист заиста надмашује ризик. У пракси, многи људи након уклањања крајника настављају да живе без већих проблема, што указује да нису толико неопходни.

Мишићи уха и Дарвинова туберкула: Остаци "покретних ушију"

Само мањи део људи може да помера уши захваљујући аурикуларним мишићима. Код животиња су ови мишићи изузетно важни јер омогућавају усмеравање ушију ка звуку, али код људи је та функција изгубљена, јер смо развили бољу покретљивост врата и другачији начин осматрања околине. Слично томе, Дарвинова туберкула - мало задебљање на ивици уха - остаје као још један траг еволутивне прошлости, без јасне функције данас.

Палмарис лонгус: Мишић који нам више не треба

Овај дугачак мишић у подлактици некада је био важан за јак хват, што је било кључно за кретање по дрвећу. Данас, када се ослањамо на друге начине кретања, његова улога је практично нестала. Занимљиво је да око 16 одсто људи уопште нема овај мишић - и то не утиче на снагу или функцију руке. Ипак, он има нову примену у медицини, јер може да се користи за трансплантацију тетива без последица по пацијента.

Тртична кост: Остатак некадашњег репа

Тртична кост је последњи остатак репа који су имали наши преци. Док су код многих животиња репови важни за равнотежу или комуникацију, код људи је та функција нестала са преласком на усправан ход.

Данас ова кост има ограничену улогу у подршци мишићима и карличним органима. Ипак, бројни случајеви њеног уклањања без већих последица указују да није од суштинског значаја, а оно што већина људи најбоље зна о овој кости је колико може да заболи при паду.

Plica semilunaris: Остатак трећег капка

У унутрашњем углу ока налази се мали набор ткива који је остатак некадашњег трећег капка. Код многих животиња он служи за чишћење и заштиту ока. Код људи је ова функција изгубљена, па ова структура данас нема јасну улогу, осим што подсећа на то како су се наши преци штитили од спољашњих утицаја, преноси научни портал "Promega Connections".