Судбина Венеције све више зависи од одлука које ће бити донете у наредним деценијама. Тим научника из Европе и Велике Британије анализирао је четири могућа начина да се град заштити од пораста нивоа мора - али иако постоје решења, ниједно није ни једноставно, ни јефтино, ни без последица.
Пораст нивоа мора, због којег град може потенцијално нестати, последица је климатских промена изазваних емисијом гасова стаклене баште, који задржавају топлоту у атмосфери. Та топлота се апсорбује у океанима, леду и копну, што доводи до топљења ледених маса и ширења воде. Уз то, све чешће и јаче олује додатно погоршавају ситуацију, па морска вода све чешће продире у области које вековима нису биле угрожене.
Иако се често назива "плутајућим градом", Венеција заправо стоји на милионима дрвених стубова који је већ више од 1.600 година одржавају изнад воде. Међутим, поред раста нивоа мора, проблем је и то што тло на којем лежи постепено тоне. У последњих 150 година поплаве су све учесталије, а од 28 великих поплава у којима је било потопљено више од 60 одсто града, чак 18 се догодило у последње 23 године.
Тренутна заштита ослања се на уско баријерно острво и систем покретних брана на улазима у лагуну, који је уведен 2022. године. Међутим, истраживања показују да то неће бити довољно на дуже стазе, те се као могућа решења предлажу:
Отворена лагуна
Прва опција подразумева наставак садашње стратегије - затварање улаза у лагуну покретним баријерама када постоји ризик од поплава. Овај систем већ је коштао око 6 милијарди евра. Ипак, анализе показују да овај приступ престаје да буде ефикасан када ниво мора порасте за око 1,25 метара, што би могло да се догоди до 2300. године.
Како се баријере буду све чешће затварале, расте ризик од кварова и кашњења, што директно угрожава безбедност становника и заштиту културног наслеђа. У случају дуготрајних затварања, било би неопходно увести и велике системе за пумпање воде и пречишћавање отпадних вода.
Прстенасти насипи
Друга опција подразумева изградњу кружних насипа висине око три метра који би окружили кључне делове Венеције и физички их одвојили од лагуне. Овај систем би могао да заштити град чак и у случају пораста нивоа мора до шест метара.
Међутим, цена овог решења не мери се само новцем (процењено на између пола и четири и по милијарди евра), већ и губитком онога што Венецију чини Венецијом - њене природне везе са водом, екосистемом и аутентичном атмосфером, што би могло да утиче и на туризам.
Затворена лагуна
Трећи сценарио иде корак даље, а то је потпуно затварање лагуне подизањем баријера висине око пет метара. Овакво решење могло би да заштити Венецију чак и у случају екстремног пораста нивоа мора до 10 метара.
Ипак, цена је висока - износила би најмање 30 милијарди евра, а последице би биле озбиљне. Лагуна би изгубила свој природни екосистем, а Венеција би престала да функционише као лука. Поред тога, било би неопходно стално пумпање воде како би се спречило њено стагнирање и загађење.
Крај "плутајућег града"
Најдрастичнија опција је потпуно напуштање Венеције - пресељење становништва, као и премештање најважнијих историјских грађевина. Овај сценарио би коштао око 100 милијарди евра и подразумевао би огромне логистичке и емоционалне последице. Осим тога, лагуна би била препуштена природним променама - дубљим, топлијим и сланијим водама, чији би утицај на екосистем остао непредвидив.
Неизвесна будућност
Одлука између заштите културног наслеђа, очувања екосистема и огромних финансијских улагања није нимало једноставна. Ипак, чињеница је да време за одлуке истиче и научници упозоравају да ће тренутна стратегија ускоро постати недовољна. Зато се већ сада разматрају радикални кораци, јер велики инфраструктурни пројекти могу да трају и до пола века пре него што дају резултате, преноси "Сајенс алерт".