У ужурбаном савременом животу, најбољи савети за мршављење често су они једноставни, a најновије истраживање издваја две такве навике: фастинг (периодиччно гладовање) током ноћи и ранији доручак.
Утврђено је да су рани доручак и рана вечера, без ужина између, повезани са нижим индексом телесне масе (BMI) и након пет година. Иако BMI није савршен показатељ гојазности, резултати истраживања се уклапају у све већи број истраживања која показују да време када једемо утиче на здравље.
Научници сматрају да су резултати повезани са циркадијалним ритмовима - унутрашњим биолошким часовником који ради у циклусу од 24 сата и регулише када је време за одмор, а када за активност.
"Наши резултати, у складу са другим студијама, указују да продужени фастинг може помоћи у одржавању здраве тежине, ако се комбинује са раном вечером и раним доручком", кажу стручњаци и додају:
"Сматрамо да је разлог у томе што је ранији унос хране усклађенији са циркадијалним ритмовима, што омогућава боље сагоревање калорија и регулацију апетита".
Стручњаци су користили више статистичких метода и узели у обзир факторе као што су године и сан. Установљено је да су каснији доручак и чешће једење повезани са вишим BMI, док је дуже ноћно постење повезано са нижим BMI.
"Ове повезаности су посебно изражене код жена пре менопаузе", наводе аутори.
Тим је спровео и кластер анализу како би груписао учеснике према навикама у исхрани, што је омогућило јасније увиде и раздвајање резултата по полу.
Једна од група односила се искључиво на мушкарце: они су први оброк узимали после 14 часова, постили у просеку 17 сати и чешће конзумирали алкохол, пушили, пише Сајанс Алерт.
"Код ове подгрупе мушкараца који прескачу доручак, ова пракса није имала утицај на телесну тежину", кажу научници.
Иако истраживање не доказује директну узрочно-последичну везу, указује на значајне повезаности. Ако прескачете доручак да бисте смањили унос калорија, можда је боље да вечерате раније и уведете доручак, сматрају научници.
Постоји више начина практиковања фастинга, а ова студија се бавила управо оним ноћним.
Истраживачи претпостављају да су ове навике повезане са бољом регулацијом инсулина и складиштења масти, али су потребна додатна истраживања. Сан такође може играти важну улогу, јер је довољно сна кључно за здравље, а овакви обрасци исхране могу га подржати.
Будућа истраживања могла би обухватити већи број учесника током дужег периода, као и клиничка испитивања са прецизним упутствима о времену оброка.
"Наше истраживање је део нове области познате као хронутриција, која не проучава само шта једемо, већ и када и колико често једемо", истиче се.
"Основна идеја је да неправилни обрасци исхране могу нарушити циркадијални систем - унутрашње механизме који регулишу дневно-ноћне циклусе и физиолошке процесе", додаја се.
Истраживање је објављено у часопису International Journal of Behavioral Nutrition and Physical Activity.